Elizabet Straut je rođena u Portlandu(6.januara 1956.)u državi Mejn, a odrasla je u malim gradovima u državi Mejn i Daramu u državi Nju Hempšir. Njen otac je bio profesor prirodnih nauka, a majka profesor engleskog jezika i predavala je kreativno pisanje u obližnjoj srednjoj školi.
Po završetku Bejts koledža u Luistonu, u državi Mejn, provela je godinu dana u Oksfordu u Engleskoj, a potom je godinu dana studirala pravno. Diplomirala je 1982. godine i stekla diplomu pravnika na Pravnom fakultetu Univerziteta u Sirakjuzi. Iste godine objavila je i prvu priču u časopisu New Letters.
Udata je za bivšeg državnog pravobranioca države Mejn, Džejmsa Ternija, profesora na Pravnom fakultetu Univerziteta Harvard i direktora State AG, obrazovnog resursa u uredu državnog pravobranioca. Žive u Njujorku i u Bransviku u državi Mejn.
Koliko detinjstvo može da utiče na izgradnju nas kao ličnost? Kako da sačuvamo “dete” u nama?
“Zovem se Lusi Barton” na izgled deluje jednostavno, međutim kad zagrebemo malo dublje videćemo tešku i emotivnu priču. Čak i kad bih vam je prepričala ne biste iz toga mogli videti suštinu i težinu. Zato to neću činiti.
Ko je Lusi Barton?
Ona je neko ko može biti deo svakog od nas. Svako poseduje mali deo nje. Možda ste ona, možda ste je rodili, možda vam je sestra, možda….
Nemojte me pogrešno shvati, kao osoba Lusi je dobra, ali ne i naivna. Bori se za svoje mesto pod suncem.
Želim da pronađete ono dete u vama koje je skrivalo neki emocije u tom uzrastu, grčevito ih čuvate kako ne bi isplivale na površinu. Šta vas je u tom uzrastu zabolelo? Neka je i stinica, ali ta sitnica je vama bitna. Toliko bitna da vas zaboli kao prvi put. Da li vas je ta bol oslabila ili ojačala ili promenila?
Kako potisnute emocije mogu uticati na naš odnos sa ljudima? Da li nas ćutanje o njima spašava ili uništava? Da li nam osvrtanje na prošlost pomaže ili odmaže?
Želim da upoznate Lusi Barton, a sa njom neka vas upozna Elizabet Straut. Niko bolje od njen to ne može učiniti.
Kod nas postoji izreka “mala deca, mala briga, velika deca, velika briga”.
Da li je zaista tako?
Mislite o tome.
Jelena Smuđa
