Prođoše godine,
konačno prođe i taj Dan,
kad nije bilo nikog,
bio si sam.
Osuđen pre suđenja,
kriv pre proglašenja,
zatvoren pre zatvaranja,
preminuo pre smrti.
Slike blede,
papiri se gube,
još se nije rodio taj
koji ućutkaće ljude.
Ostaju sećanja,
ona ne blede,
uspomene nižu,
filmovi se vrte.
Za neke si Šmeker
i Oficir sa ružom,
nekome si Brat po materi,
a meni jednostavno Žarko!
Jelena Smuđa
