Zaboravite na trenutak istoriju koju ste učili u školi, gde su granice uvek jasno iscrtane, a države imaju definisane ustave i himne. Zamislite svet u kojem se između Evrope i Kine prostire Terra Incognita — beskrajni okean stepe, planina i pustinja koji je vekovima držao ključeve svetske moći, a koji je na mapama nosio jedno jedino, zlokobno i grandiozno ime: Tartaria.
Ovo nije priča o “izmišljenom carstvu”, već o najvećem kartografskom i političkom entitetu koji je ikada postojao u kolektivnoj svesti Zapada, a koji je vremenom prožderan modernizmom, preciznošću i imperijalnim ambicijama Rusije i Kine.
- Kartografski div: Gde je zaista bila Tartarija?
Ako otvorite Encyclopaedia Britannica iz 1771. godine ili mape čuvenog Merkatora i Orteliusa, videćete da Tartarija nije bila “fusnota”. Ona je zauzimala prostor od Kaspijskog jezera do Tihog okeana. Delila se na četiri gigantska dela:
Ruska Tartarija (Sibir): Severni deo pod nominalnom ili nikakvom kontrolom Moskve.
Kineska Tartarija: Današnja Mongolija i Mandžurija.
Nezavisna Tartarija: Centralna Azija (oblasti Uzbekistana, Turkmenistana, Kazahstana).
Mala Tartarija: Krim i stepe severno od Crnog mora.
Ono što današnjem oku deluje kao “izbrisana država”, za čoveka 17. veka bila je geopolitička realnost.
Tartarija je bila sinonim za unutrašnju Aziju — srce Evroazije koje je kontrolisalo Put svile.
- Etimološka zamka: Od “Pakla” do “Naroda strela”
Ime “Tartarija” nosi u sebi težinu nesporazuma. Evropljani su termin izveli od naroda Tatara, ali su mu dodali jedno slovo “r” pod uticajem grčkog Tartara (pakla). Za hrišćanski svet, jahači koji su dolazili iz tih beskrajnih prostranstava bili su “narod iz pakla”.
Međutim, istina o “Tartarima” je mnogo kompleksnija. Pod tim imenom su bili obuhvaćeni:
Potomci Džingis-kana:
Ljudi koji su stvorili najvecu kopnenu imperiju u istoriji.
Učenjaci i astronomi: Samarkand i Buhara (centri Nezavisne Tartarije) bili su u jednom periodu naučni centri sveta dok je Evropa još uvek bila u mraku srednjeg veka.
Vrhunski metalurzi: Narodi stepe su hiljadama godina usavršavali obradu metala, što je kasnije u mitovima interpretirano kao “napredna izgubljena tehnologija”.
- Zašto je Tartarija “nestala”? (Proces apsorpcije)
Nije bilo kataklizme, potopa niti “resetovanja” istorije u smislu u kojem to tvrde teoretičari zavere. Desilo se nešto mnogo strašnije i efikasnije: Imperijalni sendvič.
Tokom 18. i 19. veka, dve mlade, agresivne imperije su počele da se šire iz suprotnih pravaca:
Ruska Imperija se kretala na istok, preko Urala, gutajući kanate jedan po jedan. Ono što je bila “Velika Tartarija” postalo je “Sibir” i “Ruski Daleki Istok”.
Dinastija Ćing (Kina) se širila na sever i zapad, anektirajući ono što su Evropljani zvali “Kineska Tartarija”.
Kada su se granice Rusije i Kine konačno srele, Tartarija je prestala da postoji kao prostor između. Izbrisana je sa mapa ne zato što su ljudi nestali, već zato što su te teritorije dobile nove vlasnike koji su želeli da nametnu svoja imena i svoju administrativnu kontrolu.
- Iluzija o “Naprednoj civilizaciji”
Moderna fascinacija Tartarijom često potiče od arhitekture. Ljudi gledaju grandiozne zgrade u Sankt Peterburgu, Vladivostoku ili čak San Francisku i pitaju se: “Kako je to izgrađeno tadašnjom tehnologijom? Da li je to delo Tartarije?”
Istina je suptilnija. Tartarija je bila dom nomadskih elita koje su posedovale neverovatno bogatstvo. Kada su te teritorije integrisane u Rusku Imperiju, rusko plemstvo je na temeljima starih trgovačkih čvorišta gradilo monumentalne gradove, često koristeći radnu snagu i resurse onoga što je nekada bila Tartarija. Kontinuitet postoji, ali je brend promenjen.
- Kolektivna amnezija: Kako se briše identitet?
Istoriju pišu pobednici, a u ovom slučaju, pobednici su bili birokrate. U 19. veku, nauka o etnografiji i kartografiji postala je oružje.
Umesto “Tartari”, počeli su se koristiti specifični termini: Uzbeci, Kazasi, Kirgizi, Tunguzi, Mandžurci.
Cilj je bio jasan: Podeli pa vladaj. Ako ljude definišeš kao stotine malih, nepovezanih plemena, lakše ih je kontrolisati nego ako ih vidiš kao deo jedne mitske, moćne “Velike Tartarije”.
Zaključak: Istina je veća od mita
Tartarija nije bila jedna država sa jednom vladom. Bila je to alternativna sudbina čovečanstva. Bio je to svet koji nije počivao na evropskom konceptu “nacije-države”, već na mrežama plemena, kanata i slobodnih trgovačkih puteva.
Njen “nestanak” je zapravo priča o kraju starog sveta i pobedi modernih imperija.
Ena Golden
