Slepi sam putnik života svog.
Tu sam, kao da nisam.
Plovim s njim….
Ima li smisla?
Šta se popraviti da?
Koliko vremana se ima?
Ređam pitanje, za pitanjem.
Samo tišina se čuje.
Duša ćuti, srce spava.
Ima li nade?
Put mi dug,
a tako kratak.
Živote stani,
nemoj tako brzo.
Posustani…
Hodam kroz život u nadi,
da ću naći izgubljeno,
da će se izgubljeno vratiti….
Istina, samo hodam
život prolazi,
ispraćam ga pogledom,
tu je a ne vidim ga.
Otvori oči, oslobodi um,
sve je tu,
samo pogledaj…
Jelena Smuđa
