Milan je bio kao i svaki drugi dečak, miran, dobar, poslušan. Iako je imao bogate roditelje nije mario da ima najlepšu garderobu i patike po poslednjoj modi. Bilo mu je važno da se to njemu svidja i da mu dobro stoji.
Bogatstvo roditelja, pa i njegovo, stvaralo mu je muke. Nikad nije bio potpuno siguran da li je neka devojka sa njim zbog para ili zbog njega samog.
A onda, pri kraju fakulteta, pojavila se Sonja. Anđeo sa predivnom, dugom crnom kosom. Odmah se zaljubio u nju a ni ona nije ostala ravnodušna. Nije mu bilo važno da li je privlači to što ima ili on, želeo je samo nju.
Ubrzo su postali par o kome je pričala okolina.
Nakon završenih studija zaprosio je. Niko nije bio srećniji od njega kad je pristala.
Počeo je da radi u očevoj firmi. Kolege su ga volele. Bio je jedan od njih a ne vlasnikov sin.
Sonja je bila kao boginja. Prelepa, zgodna, obučena po poslednjoj modi.
Nakon druge godine braka zatrudnela je. Trudnoća je prošla dobro i u maju mesecu rodila je zdravog dečaka.
Sve je išlo kako treba. Dok jednog oktobarskog dana Milanovom ocu nije pozlilo. Hitna pomoć stigla je samo da konstatuje smrt. Srčani udar.
Milan i njegova majka bili su slomljeni bolom zbog preranog gubitka voljenog supruga i oca.
Sonja je ispoštovala celu proceduru oko sahrane i pomagala je da sve bude u redu ali tugu nije osećala. Čak, na neki način to joj je odgovaralo. Znala je da je Milan jedni naslednik.
Nakon mesec dana od sahrane dobili su poziv za ostavinsku raspravu.
Sonja se sredila i s mužem otišla u Sud.
Nakon pola sata Milan izađe zamišljen iz kancelarije.
Sonja zabrinuto skoči sa stolice i priđe mužu.
“Šta se dešava?” Upita ga sa zebnjom u glasu.
“Nisam znao da firma već neko vreme posluje sa gubitkom. Imamo velike kredite, obaveze prema dobvljačima neizmirene preko godinu i po dana, nekoliko tužbi…”
“Znači nisi ništa dobio?”
“Dobio sam firmu… I sve prateće probleme… I da, dobio sam rukopis romana koji je otac pisao u protekle dve godine.” Tužan osmeh na Milanovom licu samo iznervira Sonju.
“Rukopis romana?” Zgroženo upita Sonja.
Okrete i izađe sama.
Naredni dani u kući protekli su u svađama i prebacivanju.
Milan je ostajao sve duže u firmi. Trudio se da nađe izlaz iz problema.
Jedno veče, kada se vratio s posla našao je praznu kuću. Sonja je spakovala svoje stvari i otišla. Našao je samo kratku poruku.
“Milane,
Naš zajednički život više nema smisla. Dete je kod tvoje majke. Kad se budem snašla doći po njega.
Sonja”
Ove reči samo su dodale još jedan teret na njegova pleća.
Narednih dana čitao je očev roman. Bila je to veoma dobra priča. Rešio je da nađe izdavača. Zahvaljujući dobrom materijalu veoma brzo našao je kuću koja je želela da izda roman.
Knjiga je brzo našla put do čitalaca. Za kratko vreme štampano je i drugo, treće izdanje…
Uspostavio je nove poslovne kontakte i firma je polako izlazila iz problema.
Dečak je rastao uz oca. Sonja se nije javljala.
Na proslavi 30 godina od osnivanja firme Sonja se pojavila u punom sjaju.
“Dobro veče, dragi! Čestitam ti na uspehu!
Htela sam da razgovara o nama. Izvini, pogrešila sam. Mislim da treba da pokušamo ponovo.”
Milan se osmehu.
“Ne, mila moja! U najtežim trenucima nisi bila sa mnom. Mislim da svako treba da nastavi svojim putem.”
Nazdravi joj čašom vina koju je držao u ruci. Okrenu se i pridruži gostima.
Sonja ostade sama. Bez reči okrete se i izađe iz sale.
Milan njen odlazak proprati krajičkom oka. A onda se nasmejan okrete gostima, podiže čašu uvis i započne govor.
Sanja Trninić
