Tamo gde ljubav nije,
tamo šapuću senke,
tamo zidovi puste pričaju
o rečima što se nikad nisu izgovorile.
Tamo vetar nosi hladnoću,
i tišina je glasnija od svega,
jer srca što su mogla da vole
sad kucaju same, bez ritma, bez dodira.
Tamo gde ljubav nije,
nema pogleda koji razume,
nema ruku što greju,
nema osmeha što leči rane.
Samo praznina,
samo odjeci onoga što je moglo biti,
i bol što ne prestaje,
dok duša traži ono što nikad nije našla.
Tamo gde ljubav nije,
ostaju sećanja,
hladne senke,
i nada što tiho umire u uglovima srca.
Viktorija Stojovska
