Nada je odmah došla po pozivu svoje mlade komšinice i ponela voće iz svoje bašte. Bila je jako srećna što napokon ima sa kim da popije kafu. Nevena je jako kratko živela u toj kući jer je muž brzo odveo na psihinatrijsku kliniku.
Od onda ništa više nije čula o njoj. Šteta, bila je draga ženica.
Anđelija je dočeka kraj kapije i odmah odvede u baštu, iza kuće. Čim su sele uze kutiju i poče da joj priča o njenom sadržaju.
Nada je samo klimala glavom.
Kako se Anđeliji često vraćao onaj san rešila je da proba da sazna više o ženi koja je živela tu i o njenoj ćerki. U kutiji je pronašla maleni dnevnik. Čitala je pažljivo kako bi naišla na neki trag.
“Došla sam da živim kod Predraga. Obećavao mi je lep život za mene i Tinu ali rekao je da ne možemo odmah da dovedemo nju. Za početak biću samo ja ovde a Tina kod njegove sestre. Nije mi se to svidelo ali nisam imala kud. Prihoda nisam imala a nisam mogla ni od koga da očekujem pomoć. On mi je bio jedini spas. “
Anđelija je jedva zadržavala suze dok je čitala ispovest ove napaćene žene.
” Predrag kaže da sam bolesna i stalno mi daje neke lekove. Rekao je čim ozdravim dovešće Tinu. Zato moram da ga slušam. Sigurno ću uskoro biti dobro. “
Kakav je to skot kad je mogao tako da se ponaša prema jednoj ženi? – Anđelija je kiptela od besa.
“…. Danas je mojoj princezi treći rođendan. Joj da mogu samo da je zagrlim…. “
Anđelija pogleda datum na početku strane : peti maj 1993.
Još kad bi negde pronašla prezime….
Čitala je dnevnik cele noći. Pokušavala je da sazna prezime iz potpisa i na jednoj strani to joj je pošlo za rukom. Popović Nevena. Znači devojčica je Popović Tina ili Tijana… Zna datum rođenja…
Ujutru je odmah otišla kod matičara.
Dočekao je veoma prijatan mladić. Anđelija mu se odmah svidela i trudio se maksimalno da nađe ono što ona traži.
Nakon dva sata pretrage došli su do rezultata. Međutim, iza toga krile su se čudne stvari.
Nakon četvrte godine Tijana Popović menja ime u Milica Milošević a i njena majka Nevena Popović postaje Marija Marić, rođena 08.02.1972.
Anđelija je pobelela. Zahvali se Stefanu, dečku koji joj je pomagao i istrči napolje kao da će se ugušiti ako ne dođe do svežeg vazduha.
Istog trenutka ode do kuće i pokupi kutiju sa slikama i ode kod mame.
-Zdravo dušo, baš si me obradovala. Kako idu radovi na kući?
-Dobro, mama. Kako si ti?
-Bolje mi je. Tata brine o meni kao o malom detetu i ja se odlično osećam.
-Mama, pronašla sam nešto u mojoj novoj kući pa sam ti donela da vidiš.
-Hajde, daj da vidim šta to imaš. – Znatiželjno je gledala u ćerkinu torbu čekajući da izvadi to nešto.
Anđelija je polako vadila kutiju iz torbe posmatrajući majku. Izvadi je i stavi na sto. Tek tada mama širom otvori oči i breblede.
-Pa ti si kupila onaj stari dvorac…. Ja…
-Mama, da li je ovo tvoje?
Mariji su ruke drhtale ali ipak pruži jednu i uze kutiju. Izvadi sliku devojčice i nasloni je na grudi. Zatvorila je oči i počela da plače. Anđelija priđe i zagrli je.
Kad se malo smirila reče ćerki da sedne i sasluša je.
-Živela sam u toj kući sa onim monstrum. Dugo mi je davao lekove drogirajući me njima. Nije ni bio svestan da me je spasao kad me je odveo na psihijatrijsku kliniku. Rekao mi je da je moja Tina umrla.
Na klinici sam upoznala tvog oca. On je pregledom ustanovio da nisam bolesna. Hteo je da tuži Predraga ali nisam mu dala. Daleko mu lepa kuća. Odmah je otišao da pronađe moju Tinu ali od njegove sestre dobio je umrlicu. Jedva sam to preživela. Radi moje bezbednosti rešila sam da promenim ime. Nakon par godina rodila sam tebe i tako našla neki spokoj. Ti si mi sve. Znaš to i sama.
Anđelija je zagrlila majku i rekla joj da će uskoro opet doći, da ima nekog posla.
Nije želela ništa da joj priča o Tini dok ne potvrdi ono što je saznala.
Stefan joj je i dalje pomagao u istrazi i uskoro pronašli su Milicu Milošević.
Krenuli su zajedno kod nje.
-Dobar dan, izvolite? Koga tražite? – Milica je stajala na vratima svog stana upitno posmatrajući posetioce.
Anđelija je odmah primetila sličnost između Milice i majke.
Zamolila je devojku da je puste unutra da popričaju.
Milica je na licu Anđelije videla ozbiljnost situacije i ni jednog momenta nije pomislila da ovo dvoje ljudi mogu da joj naude.
Nakon skuvane kafe Anđelija je ispričala razlog svoje posete. Milica je dugo ćutala gledajući sliku koju je dobila od gošće.
Pristala je da odu kod majke zajedno.
Pozvala je i tatu da bude kod kuće u slučaju da majci pozli.
Majka je otvorila vrata i istog momenta zadrhtala. Uhvatila se za vrata a i muž je pridrža koji je bio odmah iza nje.
Razgovor majke i ćerki nastavio se u dnevnoj sobi.
Nakon bezbroj zagrljaja i mnogo suza njih tri rešile su da ipak podnesu tužbu. Nažalost samo protiv Predragove sestre jer on je pre par godina umro. Tako da bar koliko toliko bol oseti i ona mada nikad neće je boleti kao kad majci uzmu ćerku.
Sanja Trninić
