Sutra ću se
možda probuditi
bez tuge u očima,
bez lažnog
osmijeha na licu…
Možda ću krenuti,
visoko uzdignute glave, koračajuči sigurno
ka novom danu…
Sutra ću možda obući
neke vedre boje,
kažu da mi dobro stoje
poslušat ću ih
i krenuti ponosnih ramena
u susret novoj nadi…
Sutra ću možda…
A još večeras
ću dozvoliti, da suza krene
jedna jedina
za sve izgubljene snove, neistražene pustolovine,
za sva slomljena srca i
razorene duše…
Sutra ću…
Martina Kopić
