Iznenađena Ivanovom pojavom u takvom stanju u kasnim satima koraknula sam unazad. On je to shvatio kao poziv. Ušao je u stan i razbaškario se na dvosedu.
Posmatrala sam ga neko vreme ne znajući šta da radim.
“Ivane, kasno je, umorna sam. I planirala sam ujutru da ustanem rano i krenem sa prenošenjem stvari u novu kuću. “
“Aha, pa neću dugo…. Samo sam svratio da pitam… Da li je bilo nešto između Vas i Antonia?”
“Mislim da to nije nešto što se Vas tiče. To je moja stvar. “
“Ali on je naš poslovni partner i itekako me se tiče. “
“Kojeg sam ja našla. Ali ako će Vam biti lakše reći ću Vam da nema ničega među nama. “
“Dobro, jeste mi lakše. Pa onda odoh ja. Laku noć! “
Ustao i otišao. Laknulo mi je kad je zatvorio vrata za sobom.
Legla sam ali san nije tako brzo došao.
Iako sam kasno zaspala ustala sam veoma rano. Popila kafu i krenula sa iznošenjem kutija. Napunila sam auto stvarima i krenula sa prvom turom ka kući.
Baka me je već čekala sa kafom i vrućim krofnama. Miris me je vratio u detinjstvo.
Moja baka je često mesila krofne i kifle. Kuća je mirisala na vruće pecivo, stvarajući na taj način pravu kućnu atmosferu. Miris kolača i peciva bili su sinonim za dom.
“Mila moja, dobro mi došla! “ Prišla mi je i izdižući se na prste zagrlila. Zagrlila sam i ja nju osećajući spokoj kao da sam tu sa njom od rođenja.
“Izvoli, uđi da se kafa i krofne ne ohlade. “ U kući je sve bilo očišćeno, provereno a na stolu bili su sveži narcisi.
Popile smo kafu a onda sam počela da iznosim kutije. I ona se trudila da mi pomogne koliko god je mogla.
Nakon treće ture stvari bila sam umorna. Kamion sa nameštajem trebao je ujutru da dođe. Preostale kutije preneću kamionom. Za danas je bilo dosta. Odmoriću.
Skuvala sam kafu i pozvala baku da uživamo u večeri na mojoj terasi. Večeri su još uvek bile sveže ali dobro smo se obukle, spremne za uživanje u tišini našeg dvorišta.
Kuća je bila dosta udaljena od glavnog puta tako da je tišinu narišavao tek poneki auto koji bi prošao.
Jedan auto stao je blizu našeg dvorišta.
“A to je moj mladi komšija. I on se skoro doselio. “
Baka mu mahne a on krenu ka nama da nas pozdravi. Još izdaleka učini mi se poznatim.
“Dobro veče, komšija. Dođi da te upoznam sa mojom dragom Sandrom. “
Zadrhtala sam od njegovog pogleda.
“Dobro veče. Nisam znao da ćemo biti komšije. “ Osmehom me očara i ja zaboravih neprijatnost iz restorana. Dejan se nasmeši i sede naspram mene.
Nebo je poprimilo još lepšu boju a jedna zvezda kao da je zatreperila.
Sanja Trninić
