Kako se samo usuđuje da mi šalje poruku! Kad je otpratio zanosnu plavušu kući setio se mene. Neću ništa da odgovorim jer ako krenem da pišem neće se dobro provesti.
Jedva sam se smirila i zaspala.
Ujutru, kad sam ušla u kancelariju čekala me je poruka na stolu.
“Hitno dođite u moju kancelariju! Ivan “
Pogledala sam koleginicu. “Bio je pre desetak minuta. Nervozan, još kad je video da nisi još došla, poludeo je. Idi odmah kod njega. “
Brzim korakom krenula sam kod direktora.
“Dobro jutro, izvinite što kasnim, nisam mogla….. “
“Ne želim da slušam Vaše razloge. Zamolio bih Vas da dolazite na vreme. Nego, hteo sam da Vas pitam šta Vam bi juče? Odjednom ste ućutali i niste ni malo bili prijatan domaćin nađem klijentu. “
“Izvinite, nešto mi nije bilo dobro. Nadam se da se gospodin Antonio nije naljutio. “.
U tom momentu zazvonio je telefon.
“Halo. Dobar dan, kako ste Antonio? “ Pogleda u mene i pokaza mi rukom da sednem.
“Da, naravno da može. U redu preneću joj.“
“Antonio Vas zove na ručak. Zamolio bih Vas da budete prijatniji od onoga sinoć.“
Dogovorili smo neke detalje oko posla a onda sam otišla u svoju kancelariju. Oko jedan Antonio je došao po mene.
Bio je pravi džentlmen sa divnim manirima. Ručak je bio prijatniji od sinoćne večere i baš sam se zabavila.
“Draga Sandra, mogli bi na leto da dođete kod mene. Imam dva hotela na samoj obali mora. Biće mi drago da budete moj gost. “
“Hvala Vam na pozivu. Nisam još ništa planirala ali ova ponuda mi se dopada. Javiću Vam još do leta. “
Posle ručka vratio me je u firmu i poljubio ruku naklonovši se. Krenula sam u zgradu i mahinalno pogledala na treći sprat gde su nam bile kancelarije. Ivan je stojao kraj prozora i posmatrao nas. Neko nezadovoljstvo sam videla na njegovom licu.
Par minuta nakon što sam ušla u kancelariju pozvao me je da dođem kod njega.
“I o čemu ste pričali? “ Čim sam ušla počeo je da me ispituje.
“Ni o čemu posebno. O privatnim temama. Nismo pominjali posao. Pozvao me je da dođem kod njega na leto, na more. “
“Je l’? Izgleda da Vam se dopao Antonio?“ gledao me pronicljivo čekajući moj odgovor.
“Antonio je pravi gospodin i prija mi njegovo društvo. Da li postoji neki problem? “
“Ne, ne samo pitam. “
Osetila sam ljubomoru u njihovom glasu ali nisam znala zbog čega.
U stan sam stigla oko sedam uveče. Umorna, istiširala sam se i skuvala kafu a onda spakovala preostale stvari. Sutra je jako važan dan u mom životu. Subota je i već od ranog jutra krećem u svoj novi dom.
Premorena, brzo sam zaspala. Probudilo me je kucanje na vratima. Sanjiva, protrljala sam oči pogledavši na sat. Jedanaest sati, ko li je u ovo doba?
Ogrnula sam rozi ogrtač i krenula ka vratima.
Kucanje se ponovilo. Otvorila sam vrata. Bio je to Ivan. Rekla bih malo pripit. Nego mnogo tek dovoljno da se osmeli da mi u ovo vreme dođe na vrata.
“Dobro veče, mogu li da uđem? “
Sanja Trninić
