Bila sam već umorna od pretrage interneta. Bilo je dosta kuća u ponudi ali kod jedne nije mi odgovarala cena, druga je bila na periferiji grada, treća je trebala da se renovira komplet a kod mnogih nije bila napisana cena, niti neki posebni detalji. Zabeležila sam te kuće i za vikend krenula u obilazak. Obišla s sam desetak kuća i već sam htela da odustanem ali nešto me je vuklo ka kući čiji je oglas objavila jedna baka. Rešila sam da odem još to da pogledam.
Kuća je bila na dva kilometra od centra grada. Naselje pod nazivom Lipov lad asociralo me je na neko lepo, mirno naselje. I nisam pogrešila. Ulice su bile pune lipa. A na njima bile su ukucane table sa nazivima ulica. Šteta što je jesen pa ne miriše sve na lipu ali nadam se da ću odabrati ovu kuću pa ću sledeće godine uživati u opojnom mirisu.
Sama kuća jedva se videla sa puta od drveća i raznog drugog zelenila. Mala, drvena ograda bila je ofarbana u belo. Pošto nije bilo nikakvo zvono otvorila sam vrata na ogradi i ušla nadajući se da nemaju psa. Do kuće vodila je putanja od kamena. Složeni nepravilni oblici kamenja izgledali su veoma lepo i podsećali na neki stari kameni grad na moru. Kraj putanje bilo je cveće raznih boja i vrsti. Još uvek lepo u punom cvetu. Ova jesen je baš bila lepa i topla i nadam se da će potrajati takvo vreme.
S desne strane videla sam klupu ispod jednog drveta a sa obe strane klupe stajale su betonske žardinjere sa cvećem. Ko god da živi ovde sigurno mnogo voli cveće. Kuća sa tremom ispred čini mi se bila je sveže okrečena u oker boju. Ne moram ni da kažem da je na prozorima bilo cveće. Asparagos i muškatle padale su u valovima niz zid. Na prozorima bili su otvoreni šaloni i više su služili za ukras jer nisu mogli da se zatvore od cveća. Pitala sam se gde unose toliko cveće zimi. Prišla sam vratima i pokucala jer zvona nije bilo. Čula sam spore korake koji se približavaju vratima. Otvori ih bakica sa povezanom maramom na glavi u haljini do pola lista, opasana keceljom. Sve mi je delovalo čisto na njoj. Kao da se malo pre presvukla.
“Dobar dan! “ Veselo sam pozdravila to milo lice. Iako staro i naborano delovalo je nežno. Govorilo je o osobi koju sigurno čovek veoma lako zavoli.
“Dobar dan , gospođice! Vi dolazite zbog oglasa? “
“Da. Pročitala sam oglas da prodajete kuću. Mogu li da uđem? “
“Naravno, izvolite! “
“Dvorište je prelepo verujem da je i unutrašnjost kuće takva. “
“Izvolite pogledajte. “
Stojala sam u malenom hodniku koji je imao troje vrata, četiri ako računamo i ulazna. Desno je bilo kupatilo sa tuš kabinom, levo dnevna soba a pravo kuhinja. Iz dnevne sobe išlo se u spavaću a postojala su i vrata koja su iz dnevne sobe vodila direktno u kuhinju.
Sve je bilo lepo uređeno i čisto. Nakon razgledanja baka me je ponudila da popijem kafu. Rado sam prihvatila. Prijaće mi nakon napornog dana a i baka mi je bila draga.
“Delujete mi kao veoma pouzdana osoba i draga. Mislim da bi se nas dve lepo slagale. “
“Kako to mislite? Razumela sam da prodajete kuću a ne da je iznajmljujete? “
“Da, mila moja, prodajem ovu kuću a iza ove postoji još jedna manja gde bih ja živela. Stara sam nije mi još mnogo ostalo. A nakon moje smrti ostaće Vam i to. Zato je cena kuće niža. Imam bolesnu ćerku koja je u domu. Htela bih ovaj novac da dam za njeno dalje izdržavanje kad mene ne bude bilo. Ona je bolesna. Mentalno je obolela kad je verenik ostavio.“
Nisam znala šta da odgovorim. Nisam zamišljala ovakvu situaciju. A s druge strane cena je baš bila dobra i za ostatak novca od kredita mogu da kupim neki novi nameštaj. A baka je prijatna nadam se da mi neće smetati. Uzeću je! Jako mi se sviđa i mislim da ne treba da propustim ovu priliku.
Kada sam saopštila odluku baki ona je pljesnula rukama kao malo dete.
Naš razgovor prekide zvono telefona.
“Dobar dan, Aleksandra! Dejan Dimitrijević na vezi. Došlo je do nekih problema u vezi kredita. Zamolio bih Vas da dođete do banke već u ponedeljak ujutru. “
“Svakako doći ću. “
Zamišljena prekinula sam vezu.
Pozdravila sam se sa bakom i rekla joj ću je zvati u ponedeljak posle podne da se dogovorimo oko detalja.
Ostavila sam je radosnu jer je verovala da je našla dobru vlasnicu njene kuće a ja sam otišla tužna i napeta ne znajući šta me čeka u ponedeljak.
Sanja Trninić
