Ušle su u stan i tek tada Sara reče:
„Kaaakooo je sladak! Ni jednu reč nisam zapamtila ali zato sam snimila svaku crtu njegovog lica …. a bome i tela.“
„Još sam pod utiskom idem da se istuširam i legnem. A onda ću nastaviti da sanjarim o preslatkom piscu.“ Reče i ode u kupatilu ne čekajući Olgin odgovor.
Nakon tople kupke Sara ode odmah u krevet. Pre spavanja imala je običaj da pogleda šta ima novo na Facebooku. Ne pogledavši novosti u pretrazi ukuca – Stefan Konstatinović.
Odmah prepozna predivan lik mladog pisca iz Prokuplja. Nakon par sekundi premišljanja posla mu zahtev za prijateljstvo.
Novo obaveštenje – Stefan Konstatinović je prihvatio Vaš predlog za prijateljstvo.
Sara se zbuni. Na mreži je.
Zapišta nova poruka u mesindžeru .
„Dobro veče! Nadam se da ste uživali na večerašnjoj književnoj večeri. Ja sam još pod utiskom. Prijatna dobrodošlica Vaših sugrađana je učinila da se odlično osećam a posebno mi je prijalo Vaše prisustvo. „
Prijatni žmarci prođu joj kroz telo.
„I meni je bilo divno. Uživala sam u Vašoj priči. Priznajem to što pišete nije žanr koji čitam ali knjigu ću svakako pročitati. „
„Odlično! Jedva čekam da čujem utiske. Želim Vam divne snove. Ja ću ih svakako imati. „ Smajlić koji namiguje potvrdi njegove vragolaste misli.
Sara isključi internet i ušuška se u svom krevetu.
Dnevnik na njenom stočiću strpljivo je čekao dalje čitanje.
Te noći sanjala je Nataliju.
…. Mila moja zaboravila si me. Ne čitaš moju priču. A toliko toga želim da ti kažem, što kroz dnevnik, što uživo. Čim pročitaš javi se. Čekam te….
Sara se trže iz sna. Šta bi ovo? Uključi lampu na noćnom stočiću i uze Natalijin dnevnik.
Dan je bio predivan. Sunce se svojim zracima probojalo kroz grane drveća kao da nas traži, da sa nama igra žmurke. Veseo cvrkut ptica samo je poboljšao moje već dobro raspoloženje. Bila sam jako uzbuđena. Svaki sekund proveden sa mojom voljenim Milanom bio je zlata vredan.
Za tu priliku posebno sam izabrala laganu haljinicu nebo plave boje. Rub je bio oivičen teget čipkom kao i pojas oko mog vitkog struka. Čvrsto utegnuta, zahvaljujući jakim rukama moje Mare, jeste mi nedostajao malo opuštenosti i slobodnog držanja ali, kako je majka govorila „Za lepotu moramo se žrtvovati. „
Od malena su me navikavali na te haljine i midere. Ali nikad se nisam potpuno navikla na njih. Sada mi nisu toliko smetali jer sam znala da tako odlično izgledam i imam dobro držanje.
Sedeli smo na konjima i polako išli jedan pored drugog. Gledao me je krajičkom oka i kao da je tražio dovoljno dobre reči da mi udeli kompliment ali da to bude fino rečeno.
Zabavljala me je ta njegova nespretnost sa rečima ali strpljivo sam čekala.
Ispred nas bila je kućica u kojoj smo se sklonili od kiše onog dana. Setila sam se našeg poljupca i blago zadrhtala.
Pomogao mi je da siđem sa konja. Zatim je veoma vešto i brzo privezao oba. Pružio je ruku i prihvativši moju poveo me ka kući.
Unutra nas je dočekala prijatna hladovina.
Otišao je u kuhinju i za par minuta izašao sa bokalom limunade i dve čaše. Prijalo je osveženje.
Stala sam kraj kamina koji sada nije imao funkciju ali je svojim prisustvom ulepšavao prostoriju.
Nežan zagrljaj oko struka ubrza mi rad srca. Osetih topao poljubaca na vratu i izustih lagani uzdah.
U početku bojažljivo a onda sve smelije ljubio me je a ja sam mu spremno uzvraćala.
Uzeo me je u naručje i odneo u spavaću sobu.
Sara zatvori dnevnik i zažmuri misleći na Stefana. Volela bi da i ona oseti njegov poljubac na vratu. Sa tim mislima brzo utone u san.
Alarm na telefonu prekide njene lepe snove. Ustade polako kako ne bi probudila Olgu i ode u kupatilo.
Nakon jutarnjeg rituala izabra prvo na šta je naišla od garderobe i obuče se. Uze kaput, torbu i izađe iz stana.
I ovog jutra odluči se za šetnju do radnje. Pijaće joj svež jutarnji vazduh da sredi svoje uzburkane misli.
Prvo, razočarenje sa Lukom, pa oduševljenje Stefanom, Natalijina poruka u snu i takav nastavak dnevnika.
Ko je uopšte ta žena? I zašto joj dolazi u san? Tera je da čita dalje. Požuruje. Želi da se sretnu.
Da li da je odmah potraži? Ali ne, Natalija želi da ona prvo pročita dnevnik.
Ušla je u svoju radnju i prvo uključila klimu. Ova zima je baš jaka. Mogla je da razmisli i o boljem načinu da ugreje prostor.
Skuvala je kafu, uključila lap top i sela da pogleda mejlove. Prijatan miris kafe podseti je na dan kad je upoznala Nikolu koji joj je doneo sto a u njemu dnevnik.
Da li je on znao za to? Da li da ga pozive i sazna nešto o Nataliji? Verovatno je Natalija njegova majka čim je sto bio njen. Ali ne mora da znači. U svakom slučaju gospođa Todorović će znati ko je Natalija i povezaće ih.
Nije imala mnogo mušterija tog dana tako da je sve vreme vrtela u glavi razne moguće priče o tome šta joj se događa.
Pozvala je Olgu da vidi šta radi i malo skrene misli na nešto drugo.
„Dobar dan, vrednice moja! Da li si uspela da se naspavaš? „ Veselo je upita Olga.
„Nisam sigurna. Svašta mi se motalo po glavi a najviše me je zbunio što sam sanjala Nataliju. „
„Ko je Natalija? „
„To je žena koja je pisala dnevnik o kome sam ti pričala. Traži da nastavim da čitam i da želi da se nakon toga vidimo. Zbunjena sam. „
„Zvuči zanimljivo. Jedva čekam da i ja počnem da čitam! No, idem da napišem neke mejlove a onda ću spremiti večeru za nas dve. Čekam te! „
„Važi, hvala ti! „
Prekide razgovor sa Olgom i uključi internet na telefonu. Otvori Facebook i odmah vidi drago lice. Stefan je objavio slike od sinoć. Pažljivo ih pogleda. Označi da joj se sviđaju a u komentaru napisa.
„Bilo je predivno veče. „
Pokaja se zbog toga što je pisala. Taman je htela da obriše komentar kad stiže odgovor.
„Hvala! I meni je bilo predivno! „
Zvono mobilnog telefona na tren joj ukloni osmeh sa lica. Ponovo Luka. Odluči ovaj put da mu se javi.
“Halo…”
“Zdravo! Izvini za ono veče. Imao sam nekih porodičnih problema.”
“Kakvih porodičnih problema?” Trudila se da sakrije nervozu I prećuti da je bila ispred njegovog stana.
“Znaš…nisam ti rekao. Ja sam se razveo …bio sam oženjen…ali ona ne može da prihvati da više nismo zajedno. Dolazi kod mene I pravi mi scene. I to veče je bila kod mene. Znam da si bila . Video sam te kroz prozor kad si odlazila. Potrčao sam niz stepenice ali već si otišla. Molim te da mi oprostiš što ti nisam to rekao I da pokušamo još jednom… bez laži.”
Sara je ćutala neko vreme. Da se nije pojavio Stefan možda bi I pristala ali trenutno nije imala želju da počinje vezu koja je na samom početku začinjena lažima.
“Izvini, Luka, ali nisam sigurna da bi ta veza bila kako treba. Ostavimo stvari kako jesu. Sigurno postoji dobar razlog zašto se ovo desilo na samomo početku. Ko zna šta bi nam ona još napravila… Bolje je da se više ne viđamo. I ovako ništa konkretno I nismo imali. Neka tako I ostane.”
Čula je samo tužan uzdah sa one strane I ona prekine vezu.
Ostatak dana protekao je brzo. Jedna starija gospođa videla je pre par dana divnu komodu u Sarinom kutku i odmah je poželela da bude njena.
Došla je sa svojim sinovima. Odmah se videlo da ova stoga dama vodi glavnu reč u kući. Muž joj je umro pre desetak godina a sinovi su još bili „u maminom krilu „ poslušno radeći šta ona naredi.
Satima su bili u radnji i premeravali komodu uzduž i popreko da bi napokon našli rešenje kako da je spakuju u karavan kojim su došli.
Sara odahnu kad su izašli.
Pisaći sto gospođe Todorović još nije prodala. Stajao je u uglu strpljivo čekajući svog novog vlasnika.
Gledala ga je sad drugim očima. Možda ne treba da ga proda?! Donela je odluku. Neće ga prodati već će odneti u stan.
Odmah je pozvala Gorana da se dogovore o nošenju stola.
Srećom Goran je te večeri bio slobodan i obećao je da će doći u vreme kad zatvara radnju. Ali sve i da je imao nekih obaveza morao bi da ih pomeri. Jer kad njegova sestrica nešto naumi to mora odmah da se uradi.
I tako nešto pre osam Goran je stigao sa svojim karavanom. Sara mu je pomoglo da natovari sto, zaključala je radnju i krenuli su.
Olga je videla kroz prozor da dolaze i otrčala je dole da im pomogne da unesu sto.
„Ej ćao Olga! Od kad te nisam video. „ Poljubi je u obraz.
„Ćao, ti se ništa nisi promenio. „ Veselo mu dobaci Olga.
„Varaš se. Sigurno imam neki kilogram više. „ Namignu joj.
Goran je bio često treći član naše družine kad je Olga dolazila kod mene. Volela ga je kao svog brata. Uporno je pokušavala da mu nađe pravu devojku za njega.
Uneli su sto u ugao dnevne sobe. Oprala ruke i seli za sto.
Olga je spremila makarone sa sirom. Svo troje su to obožavali.
„Mmmm obožavam ovo! Odavno nisam pravila da ne bih se gojila ali ovo je specijalna prilika sa mojim dragim ljudima. „
Nakon večere Goran ih pozdravi i krenu kući. Sara spakova malo makarona Petru i u kesu ubaci njegovu omiljenu čokoladu sa keksom.
Sara je raspremila kuhinju i oprala sudove a za to vreme Olga joj je pričala o svojim doživljajima iz Francuske.
Nakon tuširanja Sara ode na spavanje. Pogled joj privuče dnevnik sa noćnog stočića.
Iako umorna reši da pročita koju stranu.
Cvrkut ptica probudio me je. Nisam znala tačno gde se nalazim. Okrenula sam se na drugu stranu i ugledala Milana kako spava kraj mene i odmah sam se setila prethodne večeri.
Gledala sam to prelepo usnulo lice. Nisam se ni na tren pokajala zbog onog što se desilo. Volela sam ga. Setih se da će mojoj sreći brzo doći kraj. Već s početka sledeće godine ako ne i u decembru, otac će me udati za Mitu.
Zato ću iskoristiti svaki momenat da budem sa Milanom. I od tih uspomena živeću do kraja života. Jedino tako moći ću da podnesem život sa onim čovekom.
Narednih dana odvajali smo se samo noću. A čim svane odlazila bih do Milana koji je spreman čekao sa osedlanim konjima.
Bližio se dan povratka mojih roditelja. Znala sam da tad neću moći toliko da budem sa Milanom i od te pomisli srce mi se stezalo.
Mara je nešto znala iz moje priče a dosta je i sama naslućivala čitajući mi sreću na licu.
„Mila moja, imaćeš ti sudbinu svoje majke. „ Gledala me je tužnim pogledom.
Nisam tad shvatala šta mi govori, važno mi je bilo samo da imam sa nekom da podelim svoju sreću.
U ponedeljak ujutru glasna sirena tatinog auta označila je kraj mojoj sreći.
Radovala sam se što ih vidim ali bila sam i tužna jer neću moći da budem ceo dan sa Milanom.
Majka mi je kupila predivan svetlo plavi šešir. Tata me je usput pozdravio i otišao u svoju radnu sobu.
„Mila moja, devojčice, vidim da sijaš. „ Zabrinuto me je gledala majka.
„Nadam se da je sve u redu. „
„Naravno, bilo mi je divno! „
Narednih dana smišlja sam izgovor da bih otišla u zadnji deo imanja. Tako sam došla na ideju da bih mogla ja da gajim neke životinje.
Tata se samo odmahnuo glavom. Sledećeg jutra doneo mi je zeca sa pijace.
Bila sam presrećna. Nisam više morala da smišljam razne izgovore išla sam da brinem o svom zeki.
Jedno jutro rano sam otišla kod zeca koji je bio iza konjušarnice.
Jak miris balege i životinja zapahnuo mi je nozdrve i osetih mučnina. Jedva sam izašla iz štale i ispovraćala se.
Milan mi je doneo čašu vode a onda me je odveo u kuću.
Danima nisam izlazila. Bila sam malaksala i imala sam česte mučnine.
Jedno jutro, dok je otac bio u gradu, majka pozva doktora.
Posle detaljnog pregleda doktor ode do majke i nešto joj šapnu.
Ona samo klimu glavom i isprati ga do vrata.
„Desilo se ono čega sam se plašila. Zatrudnela si.
Moraćemo da ubrzamo tvoju udaju za Mitu. Ne sme iko da zna da si trudna. „
Kao da se cela kuća srušila na mene. Počela sam da plačem. Majka me zagrlila i dugo njihala u naručju.
Kako su se jesenji radovi primicali kraju tako su pripreme za moje venčanje bile u punom jeku.
Majka me je često obilazila i koristila svaku moguću priliku da bude sa mnom nasamo.
„Mila moja, ja sam imala sličnu sudbinu. Ti si u prednosti jer nosiš dete voljenog čoveka. Ono će te uvek podsećati na njega.
Čuvaj se i budi pametna! „
Dani su prolazili kao u bunilu. Milana nikako nisam uspevala da vidim nasamo.
Jednog jutra Mara mi je donela korpu sa voćem u sobu.
Pogledala me je značajnim pogledom. Odbijala sam da jedem a ona mi je rekla da svakako moram pogledati sadržaj korpe.
Ustala sam i počela da vadim voće iz korpe.
Na dnu korpe stajalo je malo pismo.
Drhtavim rukama sam ga otvorila.
„Ljubavi, moja znam kroz šta prolaziš. Sve sam čuo od Mare. Presrećan sam što nosiš moje dete.
Učiniću sve za vas dvoje. Večeras te čekam iza štala. Dođi i odlazimo zajedno, zauvek.
Tvoj Milan „
Srce je počelo ubrzano da kuca. Spakovala sam najnužnije stvari i ušteđevinu koju sam imala. Nestrpljivo sam čekala mrak.
Sanja Trninić
