Ujutru je probudi lupanje vrata na liftu. Pogleda na sat, deset sati. Vreme je za ustajanje.
Pomisli ona i zadovoljno se protegli. Utom začu zvuk poruke na mobilnom telefonu. Trže se i odmah uze telefon, pomislivši na Luku.
„Da li se naspavala moja lepotica? „ Stajala je poruka za smajlićem koji šalje poljubac.
„Jesam… ali još sam u krevetu. „ Odgovori ona.
„Voleo bih da sam i ja tu kraj tebe. Mogli bi večeras da se vidimo. Ako ti odgovara doći ću po tebe u 20h?“
„Može, volela bih da te vidim. „
Razmeniše još par slatkih poruka a onda joj reče da ide neke obaveze da završi pa da se vide uveče.
Još uvek ležeći u krevetu uze Natalijin dnevnik. Luka je totalno zaludeo, da je skoro zaboravila na dnevnik.
Nastavila je sa čitanjem.
„Kući sam stigla sva usplahirena od onog poljupca.
Ušla sam u kuću, zaboravivši šta imam obučeno.
Majka me je čudno pogledala spustivši naočare na vrh nosa.
„Natalija, šta to imaš obučeno? „ Upitala me je zgranuta.
„Bila sam u šumi, jahala sam, kad je počeo pljusak. Sakrila sam se u kućici koja se nalazi na kraju šume i presvukla se u ovo. Tamo sam našla. „
„Sama si bila? „ Upita, gledajući me prodorno.
„Ne, Milan je bio sa mnom“ Osetila sam kako mi obrazi gore. Spustila sam glavu kako majka
ne bi pročitala u mojim očima šta se zapravo desilo.
Gledala me je neko vreme, ni sama ne znajući šta da mi kaže.
„Idi u svoju sobu i presvuci se. Uskoro će ručak. „
Otrčala sam uz stepenice da se što pre sakrijem u svojoj sobi i prepustim maštanju.
Željno sam iščekivala svaki novi dan. Izmišljala sam razne izgovore kako bih izašla iz kuće
da bih se videla sa Milanom.
A i Milan je bio nestrpljiv i kad bi me video jedva bi se suzdržao da me ne zagrli i poljubi.
Počelo je leto. Poljski radovi bili su u punom jeku. Zrelo žito, svojom zlatnom bojom
obećavalo je da će biti veoma rodna i bogata godina. Mladi vršioci vešto su radili, zadovoljni prinosom.
I moj otac je zadovoljno trljao ruke. Bio je i ovako bogat i mogao je da preživi godine i godine lošeg prinosa ali smešio mu se brk jer ga je radovalo svako uvećanje bogatstva.
A još kad me sledeće godine uda za Mitu iz drugog sela, udvostručiće mu se bogatstvo.
Za mene su govorili da sam lepa, zdrava devojka iz dobre porodice a pri tom bogata i
jedinica. Mnogi momci su želeli da me ožene.
Mita je bio mali, ružnjikav, čak i debeo momak kojeg devojke nisu htele. Zbog toga je mom
ocu ponudio silno bogatstvo ako mu da da se oženi sa mnom.
Moj otac je bio samoživ čovek, nije mario za tuđe želje.
Njegovi roditelji su bili siromašni i igrom slučaja zaveo je moju majku i ženidbom dobio silno bogatstvo. Pa eto i to mu nije dovoljno već želi mene da uda za čoveka koji mi se ne sviđa, samo da bi još više uvećao bogatstvo.
Znala sam da se ne mogu usprotiviti njegovim naredbama. To sam naučila još kao jako mala devojčica.
Tada su nam dolazili neki prijatelji za koje je otac smatrao da su odlično društvo, kako za njih, tako i njihov sin za mene.
Sima i njegova žena Lepa, dolazili bi sa svojim, nemogućim sinom, jednom nedeljno kod nas.
Lepa bi sedela sa mamom i pričala o tadašnjoj modi i ko zna o čemu sve, Sima i tata bi stalno nešto šaputali i pravili planove a meni bi utrapili njihovog napornog sina Slavoljuba da se igram sa njim. Slavoljub je sigurno bio lud ili previše razmažen. Dok bi sedeo na kauču, sve vreme bi se njihao, penjao bi se po krevetu, komodi, skakao tamo – vamo. Za to vreme bi se čudno smejao i pravio razne grimase kolutajućim onim ogromnim očima. Plašila sam ga se.
Tatu i Simu sam jednom čula kako prave planove da započnu neki „odličan posao“. Tata je
šaputao da zna kako će lako da ubedi moju majku da mu da novac.
Jednom prilikom sam se odvažila i rekla tati da ne želim da se igram sa Slavoljubom i da ću biti sama u svojoj sobi kad oni dođu.
Tu grešku više nisam ponovila. Ne da sam se igrala tad sa njim nego sam posle toga dobila dobre batine i bila zaključana u sobi sedam dana.
I, hajde sad da mu kažem da neću da se udam za Mitu. Verovatno bih doživotno bila
zaključana u sobi ili možda i podrumu.
Često sam razmišljala da pobegnem negde. Ali gde? Svuda bi me našao a ko zna šta bi onda bilo.
Zato sam ćutala i brojala dane do tog sudnjeg dana kada će se moj život završiti.
Često, dok bih gledala Milana, pogled bi mi se zamutio od suza. Zašto ne može on da bude
moj muž umesto onog nosatog Mite? Ali, odgovor nikad nisam nalazila. Trudila sam se da
uživam u Milanovom društvu koliko god mogu.
Čak sam zapostavila i sve obaveze koje sam imala u kući i često boravila u prirodi.
Majka je primetila to i znala je šta me muči ali nije mogla ili možda, nije želela da se
suprotstavi očevoj odluci. Tako nisam mogla očekivati pomoć od majke.
Moja dobra Mara je saosećala sa mnom. Njoj sam se žalila i često plakala u njenom naručju.
Tada bih videla suze i u njenim očima. Ona bi me čvrsto zagrlila i ljuljala u zagrljaju, kao kad sam bila dete.
Čula sam mamu kako mazno govori tati da bi joj baš prijao odmor u nekoj banji ili moru.
Pokušao je da je ubedi da ima posla, ali na kraju je ipak pristao. Tako će posle lakše izvući pare od nje za posao sa Simom.
Put je planiran krajem avgusta. Naravno, ja nisam bila u planu. Ali to mi je i odgovaralo. Ne
bih mogla ni jedan dan da ne vidim Milana. Želela sam da, svaki mogući trenutak, posvetim Milanu i na taj način skupim puno lepih uspomena od kojih živela kad me udaju za Mitu.
Došao je i taj dan. Koferi su bili spremni. Mama je bila sva usplahirena, obožavala je more.
Ranije, bilo bi mi žao što ne vode i mene a sad sam jedva čekala da odu.
Mama je, na neki način, bila moj saučesnik u zabranjenoj ljubavi. U početku stroga, sad je
toliko smeškala da mi nikad nije prebacivala ako kasno dođem i čak bi izgovarala neka lažna
opravdanja ocu, kad bi primetio da me dugo nema. Ako bi videla da sam preterala, blago bi
me ukorila, da otac ne čuje.
Nije mi bilo jasno zašto to radi, dok nisam čula priču od Mare.
“Tvoja majka bila je jako zaljubljena u Željka, njenog školskog druga. Oni su već uveliko maštali o tome kako će se posle završene škole venčati, kad su njeni roditelji saznali za njih dvoje.
Šta, da li te zbog toga školujemo i toliko radimo, da bi te udali za najvećeg bećara u
selu? I još otac mu je alkoholičar. Njegova jadna majka, jedina čestita u toj kući, ne znam kako je još živa pored tolikih muka koje joj oni stvaraju.
Rekli su joj da prekine sa njim inače će je zatvoriti u sobu i neće čak ni u školu ići. Pošto ih
nije poslušala, to se i desilo. Njen otac je potegao neke veze i njenog Željka su uskoro
odveli na vojnu vežbu. Verovali su da će se za to vreme opametiti.
Pošto se primirila, otac je pustio iz sobe i poslao u školu.
Jedne večeri, posle škole, pravo je otišla u seosku kafanu. Ljuta na oca, smišljala je kako
da mu uzvrati za to što je razdvojio od Željka. Sela je za sto, naručila rakiju i već posle
druge opustila se i pogledom je mamila harmonikaša. To veče je završila u njegovoj sobi.
Prepustila mu se, misleći da će tako napakostiti ocu.
Ali ubrzo je saznala da je napakostila sebi. Zatrudnela je.
Roditelji su tu bili nemoćni. Znalo se, mora se udati za njega. I tako se tvoja majka udala za tvog oca i rodila tebe. “
Sanja Trninić
