Negde… u Danskoj,
ti hodaš plažom.
More je tako lepo,
a nebo beskrajno i mirno.
U tebi prepliću se misli,
snovi,
i sećanja sigurno..
Nekada, bila si devojčica
koja je o moru maštala,
a sada šetaš tu, kraj njega,
i diviš se toj lepoti..
Evo sada ti imaš devojčicu,
prekrasnu, riđokosu curicu,
zbog koje si tu.
Ona je tvoj svet,
tvoj život,
tvoje prelepo sve
i zbog nje,
ti bi i na kraj sveta pošla,
zar ne?
Znam sve.
I ja sam majka.
Razumem život,
razumem ljude,
iako postaju sve teži,
doduše.
Iako nemam sve odgovore,
ipak, idem dalje,
kao i ti.
To nam je zajedničko,
naš put u nešto novo,
naša nadanja za bolje danas
i još bolje sutra.
Za našu decu,
i nas.
Milena Pčinjski
