Postoje ljudi koje ne možemo birati u životu, roditelje, braću i sestre. Međutim, kako to u životu biva nekad vam totalni stranac bude veći brat, sestra ili čak roditelj.
Biti dete treba da nam bude najlepši deo života i najbezbrižniji, ali sve zavisi kakve nam život “karte” dodeli.
“Ničija” je životna priča devojčice koja biva ostavljena i prepuštena drugima još kao dete.
Kako podneti činjenicu da moraš biti čovek, pre nego što si uopšte imao priliku biti dete?
Od momenta kad je kročila u Dom, ona polako počinje da se menja, svakim danom je zrelija. Devojka u telu deteta.
Devojčica kroz svoje odrastanje vodi konstantnu borbu sa prošlošću i sadašnjošću. Ona je negde između ta dva vremena. U prošlosti je Milica(dete), a u sadašnjosti Mila(mlada žena).
“Milica je dete. Mila je čovek.”
Kroz tu borbu vidimo i osetimo njene strahove, bol, tugu i nekad ljutnju. Muče je pitanja na koje nema odgovor.
“Kako ja da budem mama kada ne znam šta mama radi.
“Čak i da je tačno da naučiš da budeš majka tek kada dobiješ dete, ko mi garantuje da ću dobro da naučim?”
Bojana nam je kroz Milu presdstavila svu napuštenu decu i njihove borbe, koje su im nametnute od strane odraslih.
Deo priče je posvećen socijalnim radnicima koji svaki dan pokušavaju da toj deci pruže sve ono što im je uskraćeno od strane roditelja. Oni su im sve. Mislim tako bi trebalo da bude.
Želim da verujem u dobre ljude koji su brižni, nežni, odgovorni i vole decu. Nebitno čija su, deca su deca. Prema svakom detetu treba postupati kao da je tvoje, iako to nije.
Lično mene je ova knjiga baš potresla. Jako sam osetljiva na decu i volim svu decu ovog sveta.
Želiš da znaš jesi li na pravom putu da postaneš čovek?
Pročitaj “Ničija”, proširi vidike.
P. S.
Knjiga je za sve majke i ćerke.
U knjizi ćete naći 10.pravila koja bi svaka majka trebalo da nauči ćerku. Pravilo broj 4 kao da je mene pitala za mišljenje, manje više i za ostala.
Jelena Smuđa
