Ne briši mi suze
što padaju
tebi na dlanove.
Padoše kao posveta
od uzdaha otrgnuta.
Ne didiruj obraze medenim prstima.
Jer klize i lijepe se
za stare nemire.
Ne ostavljaj svoje obrise
ni dokaze
Da, nekada, uživao si tišinu
u mojoj buci.
Da bio si kap vode
na desnoj ruci.
Ne dodiruj usne,
usnama
što na vino mirišu.
Ne krpaj čašu polomljenu.
Ne dozivaj pticu
kojoj zabranili su let.
Marijana Šimić
