Upravnik komore je spustio svoje naočare na masivni sto tamnog mahagonija. Naprava od bakarnog rama koji je već počeo da zeleni u koju su umetnuta dva ručno udubljena potom uglačana stakla. Napravili su je majstori koji rade odgledala i vitraže na palati da bi mogao bolje da vidi kada piše i čita. Pogledao je svih troje i sa izrazom zadovoljstva otvorio svoju crnu kožnu tašnu.
– Vaš otac mi je naredio da napišem njegovu volju. Mogli bi da kažemo „Testament“, ali pošto ste prinčevi i princeza ipak je primerenije nazvati – njegovom poslednjom voljom. Smrt vaše majke je jednostavno bilo nešto što naš veliki kralj nije mogao da prežali. Pre 6 meseci izgubismo kraljicu, 3 meseca kasnije i našeg velikog kralja. – kako je i etikecija nalagala, upravnik komore obori pogled u pod i napravi malu pauzu u znak poštovanja i tuge za preminulim kraljem i kraljicom. Pa nastavi:
– Prošlo je 90 dana žalosti i sada je vreme da vam predam ono što je vaš otac -Kralj od 7 kraljevstva- želeo. – izvadi iz svoje crne kožne tašne 3 koverte i reče: – Svako dobija po jednu kovertu u kojoj je njegovo ili njeno nasledstvo. Imena su napisana. Ko će prvi?
– Neka Zintra pročita prva. Sestra nam je a i najmladja je pa neka ona krene prva.
– Slažem se Uluah, pa ja kao srednji pa ti kao najstariji. – reče Sigon. – Uzmimo koverte.
– U redu pročitaću: „Kćeri moja Zintra tebi sam ostavio naše imanje na planini Ihtap-Va u šestom kraljevstvu. Na toj planini postoji selo Gonom-Rix. To je selo izuzetne lepote, prepuno raznog blaga. Kuće su ukrašene dijamantima, svuda raste najlepše voće i svuda su najplodnije njive, a svi seljani kaže legenda žive 150 godina.
Medjutim sa planine Ihtap-Va se sliva živa reka Si koja se račva na dva dela i tako opkoljava selo Gonom-Rix i njegove njive da bi se posle ponovo spojila u jednu celinu kompletno ga zaokruživši.
Niko do sada nije uspeo da predje tu reku. Svaki pokušaj trgovaca, vojnika, svestenika, raznih avanturista završavao je prevrtanjem čamaca i davljenjem putnika. Razni osvajači su pokušavali da dodju do tog sela. Potrošene su tone blaga da bi se napravile razne skalamerije koje bi prešle reku Si. Ali uzalud. Čim bi se brod otisnuo od obale i krenuo ka selu počeo bi da tone, do pola reke već bi nestao ispod površine. Vojska silnog cara Mataraha koji je pod sobom imao kako kažu – Sve 4 strane sveta, došla je da osvoji selo Gonom-Rix. Tu su bile najveće vojskovodje silne vojske velikog cara. Napravili su dugačak most koji je ogromnim tegovima držan uspravno pa su ga spuštali malo po malo i dodirnuo je drugu obalu! Zavladao je tajac. Ispod mosta je nesmetano tekla reka Si, ne dodirujući most nigde.
Iz sela su izašli ljudi i sa čudjenjem gledali u most. Neki su se seljani kako kažu stari spisi – Silno razveselili sto je svet konačno došao kod njih. Najveće vojskovodje u svojim blještavim skupocenim odelima krenuše na drugu stanu. Kada je povorka bila blizu da predje reku most je počeo da tone. Onaj general koji je bio najbliže drugoj obali se u tom trenutku okrenuo prema vojsci i pokazivao rukama vičući glasno da ne pokušavaju više da dodju do sela Gonom-Rix. Pošto je bio najbliži drugoj strani, videvši selo bolje nego bilo ko drugi shvatio je što oni iza njega nisu i pokusao je da to kaže vojsci koja je iza njega ostala na obali. Ali od buke davljenika niko nije mogao da čuje šta viče? I kada je general potonuo preko glave i dalje je pokazivao rukama “Ne!”
Kada je za to čuo silni car Matarh, car 4 strane sveta – poludeo je od besa. Naredio je da se cela reka zatrpa i preusmeri. Došlo je milion ljudi. To je bio podvig kakav svet nije video. Reka Si je bila zatrpana i preusmerena. Do obale sela je ostao još samo jedva jedan metar. Car je lično u svom besu stajao i čekao da radnici zatrpaju i taj mali razmak.
Car i cela svita oko njega smejući se je proslavljala pobedu. Ali živa reka Si je odjednom povratila svoj stari tok i odnela sve ljude i svo kamenje dalje u nepoznato. Silni car od 4 strane sveta i cela njegova svita nikada više nisu pronadjeni.
Ko nadje načina da dodje do sela Gonom-Rix i otkrije njegove tajne njega čeka velika sreća, veliko bogatstvo i dug život.
Zintra kćeri tebi sam ostavio ovo nasledstvo jer svi muškarci i sve najmudrije muške glave su propale u toj borbi. Ako postoji sansa da neko ikada nadje načina za ovo to će sigurno biti zena. Zene imaju svoju pamet drugaciju od muškaraca, pa prema tome samo će zena ovu borbu osvojiti.
I tvoja braća su dobili zadatke slične tvom u svojem nasledstvu. Ostala sva imanja i svih 7 kraljevstva da se razdele narodu. Neka raspolažu svojom zemljom kako žele. Pa neka se udružuju u vojske pa neka osvajaju jadni drugima zemlje i neka porobljavaju jedni druge. Ovi drugi neka se udružuju u odbrani pa neka se brane od ti što ih napadaju. Sloboda ne traje dugo. Neće ni ova koju im ja poklanjam. Ja to znam.
Zašto onda delim svojih 7 kraljevstva narodu? Zašto ako će sutra ponovo neki da zgrabe tu slobodu koju sam ovima poklonio? Zašto oslobadjam sve moje podanike iz mojih 7 kraljevstva da bi ih neko sutra porobio i da sutra žive mnogo gore nego pod mojom vlašcu gde su bili slobodni ljudi?
Zbog vas deco moja. Zbog vas. Vas oslobadjam ropstva.
Moj otac je mene zarobio. Zarobio me dužnostima prema kruni i narodu. Osvojio je 7 kraljevstva i njih ostavio meni. Ceo život sam proveo robujući tim zemljama i tim narodima. Dan za danom. Posao dosadan, glup, iscrpljujući. Tako robovi žive.
Oslobadjam svoju decu od takvog života.
Ispred vas su zadaci koji traže sve što imate i sve što sada nemate. Da bi ih pobedili morate da nadjačate same sebe i da se kroz tu borbu unapredite. U samrtnom času pronalaziš novu snagu, novu pamet, novi udar. Izlaziš iz borbe drugačiji. Bolji.
Pobednik.
Ili Bog ne dao – Propadaš u smrt.
Ako pobedite svakog od vas čeka nagrada kakvu svet nije video.
Ako izgubite čeka vas Smrt. Čista i časna.
Roditelj želi deci ono što on nije imao. Ja nisam imao – Slobodu!
Mladi ste, možda još ne vidite ali sva svila i saten, zlato i dijamanti, palate i vojske… ne znače ništa.
Idite u vaše sudbine. Pripijte ih uz sebe. Hrabro u slobodu i pobedu.
Vole vas vaš otac i vaša majka. Žele vam sve najbolje.
Potpis: Kralj 7 kraljevstva istoka – Arstofar IX“
Svi su ćutali. Zamišljeni mudrim i teškim rečima pokojnog kralja.
– Napusti nas. – hladno reče komorniku Uluah. – Pročitajmo i mi naša nasledstva – reče bratu.
Zintra je otišla do prozora da zamišljeno gleda sa kraljevske kule na sav taj narod koji je dole u gradskoj tvrdjavi trgovao, smejao se, gurao… Živeo. „Kakva li ih sad sudbina čeka“, mislila je dok su Uluah i Sigon šetali prostorijom čitajući u sebi šta im je ostavljeno.
– Šta ste dobili? – upita Zintra kada je videla da su završili sa čitanjem.
– Otprilike sličan zadatak. – reče Sigon. – U trećem kraljevstvu je „Šuma Živog Drveća“. Da pronadjem put kroz nju da bi došao do pećine u kojoj živi neuništivi Beli Zmaj. Ako uspem da ga ubijem iza njega je veliko blago koje ne mogu sto generacija potrošiti. Ali to je lakši deo. Ubiti neuništivog Belog Zmaja je lošija verzija mog nasledstva. Pravi zadatak je sprijateljiti se sa njim. Iza njegovih crvenih očiju je svo znanje sveta! I što najmudriji znaju i što čovek nikada neće saznati..
Rečeno je da On čeka tog jednog iz roda čoveka da sa njim podeli svoje znanje i da mu pokloni svoje blago jer u zlom Zmaju je još jedno srce. Srce koje samo čast ljudska i plemenitost može da oživi. Ako bi to srce proradilo Beli Zmaj bi mu bio veran prijatelj dokle taj čovek živi i Sinovima njegovim posle njega.
Kada taj čovek umre da ga polozi u zemlju i prekrije krljuštima svojim i da ih plamenim dahom stopi da bi od tog mesta nikao grad koji će biti mesto napretka i slave svih ljudi na svetu…
A ti Uluah? Šta si ti dobio?
– U pustinji Atarasa da pronađem dvorac u kome je kraljica Šan-Doh-La koja spava 1000 godina i da je probudim. Izuzetne snage i izuzetne lepote. Na svetu ne postoji čovek koji je jači od nje, niti žena koja je lepša od nje. Rečeno je da će kraljica da pojede onoga koji je bude probudio. Ali ako taj uspe da preživi i utoli joj glad nečim drugim imaće njeno srce. Za života njegovoga rodiće mu desetoro dece – 5 dečaka i 5 devojčica. Lepih kako ružičasta zora i strašnih kao grom u olujnoj noći. Da budu na slavu i ponos ocu njihovome.
Kraljica Šan-Doh-La će onda odvesti tog junaka do blaga nebrojenog u petom kraljevstvu koje su njeni pretci ostavili za njenog muža.
Taj junak će provesti život u velikoj sreći i veselju. Ispunjen svaki dan blagoslovom porodične sreće.
– Pa šta ćemo braćo moja? Ja do onoga sela sigurno neću moći. Ako tolike vojske i toliki ljudi nisu mogli, pa kako ću ja?
– I ja da se sprijateljim sa ludim i zlim Belim Zmajem sa kime majke plaše decu kad nisu dobra sigurno neću moći…
Nego najstariji si Uluah, kaži šta nam je činiti?
– Da, da… Ovako – meni kao najstarijem sinu sleduje 4 kraljevstva, tebi Sigone kao mladjem 2 kraljevstva a tebi Zintra kao najmladjoj jedno. Svako će da dobije kraljevstvo gde mu je zadatak ostavljen pa ako želi neka se okuša u svojoj potrazi.
Da li se slažete?
– Meni je to mnogo bolje nego ludi zli zmaj! Imaš moju podršku. – reče Sigon.
– I moju. Da imam svoje kraljevstvo mi je san oduvek. Da ne zavisim ni od koga i da sama izaberem sebi muža umesto da me udaju za ko zna koga zbog ko zna čega.. Pogotovo da se ne udavim u toj živoj reci koju niko nije prešao. Imaš i moju podršku.
– Dobro… – Uluah se zamislio par minuta pa nastavio: – Naš veliki otac kralj 7 kraljevstva istoka Arstofar IX preminuo je od tuge za našom majkom Kraljicom Isirnom. Ta tuga ga je odvela dalje od ovog ljudskog života prema nekim mislima o nekom boljem životu za njegovu decu. Prema tome proglašavam njegovu poslednju volju netačnom.
Da li se slažete?
– Da! – odgovoriše oboje u glas.
– Dobro. Prvo što ću da uradim kao kralj 4 kraljevstva je da obesim ovog komornika koji je sastavljao ovaj testament. I to na sred gradske kapije.
– Tačno tako i treba… – odgovori Sigon.
– Da pokloni kraljevstvo narodu? – reče Zintra dok je sipala vino u tri zlatna pehara. – Svašta čoveku može da padne na pamet..
Pehari se spojiše u jedan jak udar.
– Živeli!!! – povikaše dva kralja i kraljica.
Miloš Petrović
