Danica je otresla prašinu sa sebe i pogledala je naokolo. Glava joj je pucala od bolova i još joj se mutilo pred očima, ali je skapirala da je u šumi. Na sebi imala je samo donji veš. Po glavi su joj se vrzmale misli ali je ni jedna nije odvela do razloga njenog dolaska ovde. Morala je da se nekako dovuče kući, ali nije znala ni gde se nalazi. Niti je znala gde se Miloš izgubio. A gde su joj se izgubile stvari, dokumenta, telefon, zapitala se. Moraće da vidi gde je i da uskoro dođe do odgovora, bar pre nego što padne mrak…
Oštar, hladan vazduh polako joj je bistrio mozak. Odjednom sećanje se vratilo i sve su se kockice složile.
Pre tri meseca počela je da radi kod jednog imućnog, starijeg gospodina u Austriji. Nije mu znala ime. Žena iz agencije za zapošljvanje rekla joj je da ime ne sme da zna. Nije joj to ni bilo bitno. Plata je bila više nego odlična a posao se svodio na prijem pošte i slaganje iste na gospodinov sto. Jedne subotnje večeri vrata na biblioteci bila su odškrinuta. Nije razumela šta pričaju jer nije znala nemački ali je shvatila da je nešto tajnovito. Odmahnula je glavom i nastavila dalje, što manje zna bolje za nju. Sutradan je imala slobodan dan. Ujutru gospodin joj je prišao i obratio se na engleskom jeziku.
-Danice, znam da Vam je danas slobodan dan ali zamolio bih Vas za jednu uslugu. Debelo ću platiti za to.
Ona je klimnula glavom u znak prihvatanja.
-Otići ćete na adresu koju ću Vam dati i odneti ovu ružu. Adresu morate da zapamtite, nigde je ne zapisujte.
Danica prihvati ovaj čudan, pomalo smešan zadatak. Pomislila je da se gospodin zaljubio pa šalje nekoj dami cvet.
-Tamo kad stignete, dajte im cvet a oni će Vam tražiti još nešto važno ali… Ne brinite znaći oni gde je to.
Danica je bila zbunjena ovim zadatkom ali važno je da ga odradi po uputstvima i za to će dobiti dobre pare.
Obukla je farmerke i jaknu i uputila se ka vratima. Zbuni se kad vidi Gospodina da namešta njene patike.
-Izvinite, ulazeći u kuću šutnuo sam slučajno Vaše patike.
-Nije problem, ne morate da ih nameštate.
Obula je patike i uputila se ka obližnjem kafiću gde je čekao prijatelj Miloš. Upoznala ga je i autobusu kada je dolazila u Austriju.
Bilo je hladno. Novembar. Podigla je kragnu jakne i zamišljena nastavila put. Razmišljala je o zadatku koji je dobila a onda se seti čudnog razgovora iz biblioteke.
“Da li ovo što radim ima veze sa tim? Ma, sigurno sam samo umislila. Idem prvo sa Milošem na kafu a onda ću odneti ružu.”
Krajičkom oka videla je mercedes sa zatamnjenim staklima kako mili kraj nje. Staklo na zadnjim vratima se malo spusti a iz njega izađe gust dim od cigarete. Danica pogleda ka kolima a potom vrati pogled ispred sebe i ubrza korak.
Miloš je već sedeo za stolom. Mahnu joj rukom kad je ugledao.
Stresla se zbog neke nelagode koje je osetila ugledavši onaj auto ali Milošev vedar osmeh vrati joj dobro raspoloženje.
Naručili su kafu i uz veselo ćaskanje Danica se opusti.
Hladan znoj je obli kada je videla da se mercedes parkira ispred kafića i iz njega izađoše dva krupna momka uputivši se unutra.
Spustila se instiktivno kao da je želela da se zavuče ispod stola. Miloš je čudno pogleda i upita o čemu se radi. Pogleda u pravcu u kom je ona gledala i spazi onu dvojicu. Seli su za šank i naručili piće. Pogledom su je tražili po kafiću. U jednom momentu pogled mi se zaustavi na njoj. Zaleđena od straha skloni pogled i pokuša da nastavi razgovor sa Milošem.
Jedan od njih ustade i uputi se ka njihovom stolu. Uplašena potrča ka izlazu a za njom i ona dvojica. Trčala je koliko god je mogla brzo. Ni sama ne znajući zašto je jure. Shvatila je da je u opasnosti. Srce je ludački udaralo a ona se trudila da trči što je mogla brže. Mercedes je već bio blizu nje. Poželela je da vrisne i potraži pomoć ali glas nije izlazio iz nje. U tom trenutku auto je ubrzao i preprečio joj put. Drhtala je kao prut. Onaj jedan izlete iz kola, zgrabi je i naglo ugura na zadnje sedište. Tamo je sedeo stariji gospodin sa tamnim naočarima i najodvratnijim osmehom koji je ikada videla.
-Gospođice, mislim da imate nešto što nama treba.
Odmahivala je glavom ne znajući šta traže. Sem ruže ništa nije ponela iz kuće a sad ni to nije imala.
Čovek je pušio neku smrdljivu cigaru. Zakašlja se jako od nje.
Danica oseti da je nešto bode u desnoj patici. I pored ovih muka koje je imala morala je da vidi šta je to bode. Iskoristi trenutak dok je on krkljao od cigare i izu patiku. Kod prstiju bila je neka malena pločica. Pogleda bolje i shvati da je to memorijska kartica. Tada joj je bio jasan njen zadatak i zašto je jure. Gledajući ispod oka čoveka uze memorijsku i zavuče je u grudnjak. Već neko vreme bio je malo odšiven ali nikako nije stizala da ga ušije. Sad joj je to dobro došlo.
Zaustavili su se ispred neke kolibe kraj šume.
Grdosija izađe iz kola i otvorivši vrata izvuče je napolje, gurnuvši je na zemlju.
-Skidaj se! – naredi joj
Ona u sedećem položaju pokuša da se povuče u nazad.
Grdosija je udari jedanput, dvaput i posle trećeg udarca izgubila je svest.
Setila se cele priče ali nije znala kad su joj skidali odeću. Seti se memorijske kartice i potraži je u grudnjaku. Bila je tu. Odahnula je.
Lagano ustade sa zemlje, sad već dobro osećajući hladnoću i uputi se ka izlazu iz šume. Kraj kolibe, na staroj klupi, bila je bačena njena odeća. Obuče se na brzinu i uputi ka putu.
Srećom ubrzo naiđe auto koji joj je stao.
Vozač je pogleda. Kosa joj je bila razbarušena a lice otečeno od udaraca.
-Da li ste dobro? Kuda idete?
Danica se s mukom nasmeja i klimnu glavom a onda izdiktira adresu gde je trebala da završi svoj zadatak.
Vozač ćutke dade gas.
Sve je bolelo ali ipak bila je zadovoljna jer će uspešno završiti svoj zadatak.
Sanja Trninić
