A ličilo je na bajku na početku, i delovalo je stvarno. On moja opsesija, i kazna sada znam ne i ljubav.
Tada sam mislila da je on moj heroj, spasilac od sebe same.
Duša mi je treperila u bojama opsesija.
Jedva sam čekala njegove poruke.
A znala sam da će da mi poseče srce bez i jednog dodira.
Anđeo i čovek.
Nisam se borila, prepustila sam se tom zanosu laži.
Kako samo srce ume da pogreši.
Rekla sam sebi dosta mučenja.
Izbriši svaki njegov trag.
Idi sama dalje. Nek vreme piše dugove, dok Bogu dajem svoju bol.
Znam da ima ljubavi i za mene
život je čudan put, a ja neću biti više u zanosu svojih naivnih navika.
Gordana Trifunović
