U malenom mestu, na obali mora, živela je četvoročlana porodica. Otac se bavio ribarenjem a majka je pravila džemove, slatko i kompote od voća koje je imala u bašti i prodavala ih turistima. Imali su ćerku od 16 godina i sina od 9.
Nisu imali sve što bi poželeli ali ipak su bili srećni i zadovoljni svojim životima. Dečak je često sedeo u bašti na klupici i crtao. A ćerka je volela da pliva i svako posle podne provodila je na plaži, upijajući zrake sunca i uživajući u talasima.
Jedne, subotnje večeri, majka je spremila večeru i čekala je ćerku da se vrati sa plaže da bi zajedno večerali. Otac je rasprodao ribu koju je upecao taj dan i bio je veseo jer je baš dosta zaradio. Dečak je ušao u kuću, oprao ruke, seo za sto i nestrpljivo čekao da počene sa večerom. Majka ga je opominjala da ne može početi dok se sestra ne vrati.
Već je pao mrak a devojčica još nije došla kući. Već zabrinuta, rekla je mužu da ode po nju.
Otac se uputio ka plaži, usput planirajući sutrašnji dan.
Plaža je bila prazna. Sad već nervozan, okretao se, tražeći pogledom svoju ćerku. Počeo je da je doziva po imenu. Ali odgovora nije bilo. Na nekih desetak metara, video je peškir i papuče. Otrčao je tamo ali nju nije našao. Počeo je da viče i već ga je uhvatio paničan strah. Posle nekih pola sata bezuspešne potrage, odlučio je da pozove policiju.
Policija u tom mestu, retko kad je imala nekog posla, tako i sada, sedeći u svojoj kancelariji, primili su poziv i odmah došli na plažu. Nastala je gužva na plaži. Meštani, čuvši očevo dozivanje dotrčali su svi na plažu ne bi li videli o čemu se radi i pomogli svom komšiji.
Tražili su je danima ali bezuspešno. Tragova otmice nije bilo a u moru je nisu našli. Ubrzo, ne našavši nikakav trag, policija je zatvorila slučaj. Majka i otac bili su očajni. Nikde nije bilo njihovog deteta.
Majka je svakog dana odlazila na plažu u nadi da će je naći. Ali ništa ….
Jedno jutro, oko 6h izašla je iz kuće da sačeka kamion sa poručenim teglama.
Otvorivši vrata, vrisnula je. Ispred kućnog praga, sklupčana ležala je njena ćerka. Bacila se na kolena i počela da je zove po imenu. Devojčica je bila bleda, premorena i jedva je malo otvorila oči. Pozvala je muža da je unesu u kuću. Otac je uzeo u naručje i uneo u njenu sobu. Pozvali su lekara. Pregledao je i rekao da devojčica nije povredjena ni na koji način. Ali opet se čudno ponašala. Kada se koliko toliko oporavila, pokušali su od nje da doznaju šta se desilo. Medjutim ona se ničega nije sećala. Zna samo da je bila na plaži, da je odjednom zaslepela ogromna svetlost i više se ničega ne seća.
Devjčica je uspela da se povrati i nastavi svoj život a njen nestanak je ostao nerazjašnjen.
Sanja Trninić
