Ponekad , želim vrištati. Želim vikati sve dok ne ostanem bez glasa. Želim da moje muke nestanu. Da budem dalje od svakoga.
Ponekad kao da nisam među živima. Kao da sam u nekom drugom svetu, potpuno sama, bez ikoga svog da mi pruži podršku, a okružena sam ljudima konstantno. Želim da iskažem svoje muke, a niko od tih ljudi nije stvarno tu da me sluša , nije ih briga. Zato ćutim, trpim, preživljavam, jačam i svoja sam.
Ena Golden
