Ken Kizi bio je američki pisac, najpoznatiji po svom romanu “Let iznad kukavičjeg gnezda”, kao i kontrakulturna ikona koja je, po mnogima, predstavljala vezu između beat generacije 1950-ih i hipija 1960-ih. Naslov romana potiče iz jedne dečije pesmice čiji je jedan deo teksta ’’jedna se istoka hvata, jedna zapadnih zvezda, a jedna poleti preko kukavičjeg gnezda’’.
Radnja romana je smeštena u jednu psihijatrijsku ustanovu u Oregonu, a narator je poglavica Bromden, koji je polu-Indijanac, a u ovoj ustanovi je već 10 godina. Razlog što je on u psihijatrijskoj ustanovi je paranoja, koja nam je evidentna još od samog početka romana, a pati i od halucinacija. To je glavni razlog zašto se on pretvara da je gluv i nem, iako on zapravo vrlo dobro prati situaciju u ludnici. Pacijenti u ovoj ustanovi se dele na dve grupe – tu su akutni, koji nekako mogu biti izlečeni, i hronični, kojima manje-više pomoći nema; i te dve grupe se ne mešaju. Njima upravlja glavna sestra Ratčed, koja predstavlja i figuru glavnog negativca u ovom romanu. Ona je nekada bila vojnička medicinska sestra, i svaki problem rešava vrlo strogim pristupom. Ukoliko se desi da pacijent ne posluša, slede elektrošokovi, a ponekad i lobotomija.
Iako sve teče po nekom svom planu, psihijatrijska ustanova i život u njoj će se promeniti kada dođe Makmarfi, zvanično kockar, iako poglavica Bromden oseća da u njemu postoji nešto što je drugačije. Makmarfi će zauzeti figuru neke vrste vođe, posebno kada se opkladi sa svim pacijentima da će moći da iznervira glavnu sestru Ratčed i time dokaže da ona zapravo kastrira muškarce.
Roman pripoveda poglavica Bromden. Na momente jeste konfuzno – ali ne u smislu razumevanja, već shvatanja da li treba verovati osobi koja je u psihijatrijskoj ustanovi ili ne, i da li se sve to zapravo događa. Ipak, Bromden predstavlja jednog dobrog pripovedača koji nam, osim priče o bolnici, pripoveda i delove svog života i ’’magle u svojoj glavi’’ koju želi da raščisti.
Postoje dve glavne teme u samom romanu, a to su opasnost žena i nevidljivost. Ovo prvo je vrlo interesantno, jer ni dan danas nije jasno da li je ovaj pristup feministički ili krajnje šovinistički. Naime, žene u romanu su predstavljene kao negativci, na čelu sa sestrom Ratčed. Svaka žena u romanu nosi neku vrstu straha sa sobom, jer je svakog od muških pacijenata ove bolnice uništila jedna ženska figura u životu. Tu je majka poglavice Bromden koja je bila strah i trepet (pa je čak i supruga pretvorila u nebitnog pijanca) kao glavni primer ženske moći posle sestre Ratčed. Kroz ovaj roman ne pratimo samo priče glavnih junaka već i ono šta je u njima i šta ih je dovelo da se nađu na ovom mestu.
Ovaj roman je odlična slika jedne Amerike prošlog veka, i to smeštenu u psihijatrijsku ustanovu, o kojoj nemamo prilike da čitamo baš mnogo. Napisan odličnim jezikom i kroz savršenu prozu, i još uz to prateći jako dobru priču, “Let iznad kukavičjeg gnezda” od mene ima sve preporuke.
Jelena Smuđa
