Proza

Sara je ostala rano bez majke i odrastala je kraj oca, koji je puno radio i nije imao mnogo vremena da posveti svojoj ćerci. S

Bio je to sasvim običan dan, ništa spektakularan, dan kao svaki drugi osim što je bio utorak. Od svih dana u tjednu Dora bi najviše

Prvi dani nakon gubitka voljene osobe su najteži. Sara je izgubila svaku volju za životom od kad joj je poginuo verenik. Vukla se po kući

Odnedavno, vrijeme provedeno na poslu zadaje mi glavobolju ali tome sam si sama kriva. U stilu nekakve balave klinke, podlegla sam običnom šarmu mlađeg muškarca.

Olovkom pišemo po koži sve što se u nama taloži.Tankim slojem obloži, odmota i otkotrlja onako zbilja…Trake motam poput klupka, lagano se odmotaju, neku nježnost

– Draga gospođo Poole…– Gospođice – nakašljala se, a zatim ga ispravila svojim teškim britanskim naglaskom koji je još dugo vremena, nakon što je utihnula,

Bilo je hladno decembarsko veče, kada je Mira sa dvogodišnjem sinom u rukama i torbom sa stvarima na leđima izašla iz kuće u koju je

Stojim na obali sama.Samo sam djelić mora koje sam već odavno upila u sebe. Još od najranijih dana nosim plavetnilo u sebi kao svoj sasvim

Sofija je rano ostala bez roditelja i starateljstvo nad njom preuzeli su stric i strina. Stric je više bio odsutan zbog posla koji je obavljao

Gledaš me… a, ne znaš me.Tražiš me… nisam tu…Nemaš me na dlanu svojih iluzija…Znaš šta su ćilibari… odraz topline i ljubavi…Ćilibari… bosih nogu smo hodali…

– Što će gospođica popiti? – iz misli je prenu isuviše ljubazan, lepršavi glasić dječaka-pingvina koji joj je prišao u želji da što prije odradi

Bilo je već kasno kad je Ana pogasila svetla u hodniku i krenula u svoju sobu. Dok je prolazila pored biblioteke, u kojoj je gospodin