Ne pitaj ništa, i ništa ne govori samo ovaj prozor zatvori.Nisam ja među zidovima niti sam ih sagradila da me ljudi ne vide…Ovaj razgovor nigdje
Ostalo je par dana do Miletovog odlaska u penziju. Ceo svoj radni vek proveo je u pošti. Voleo je svoj posao. Radio je na mestu
Vrisak se zaledio u dnu grla.., nema više ničega što je ostalo.. Tišinacaruje sada u odajama mojim.. Ostala je kao podsjetnik.., bolan, aliitekako prisutan.. Nema
Sunce je vešto osvajalo prostoriju gde su studenti slikali na svojim platnima. Ono je svojim zracima izazivalo devojke i mladiće da što bolje naslikaju senke
Noć perle niže… ostani tu, ne prilazi ni korak bliže.Dovoljno si blizu to je rastojanje gdje sasvim dobro čuješ moj glas i vidiš lik.Ne boj
Prvi majski dani bili su čarobni. Miris trave i cveća, graja mališana iz kraja i nestašni zraci sunca prijali su Leni dok se vraćala s
Cijelu vječnost nismo išli na izlete. Vrag bi ga znao zašto. Bit’ će da smo ostarili. Ali tog jutra baš mi se htjelo nositi do
Plavetnilo dušu opilo… morskim dubinama kao po strunama usklađeno s violinama…srce sanjara odaje otvara.Čujem noć… čujem talase mora… govor vjetrova.Čuju li oni mene i gdje
Letnji raspust je napokon počeo. Nina je sedela sa svojim roditeljima u bašti iza kuće i pravila plan za leto. Bila je slabog zdravlja i
Lena je ležala u svojoj sobi i razmišljala o skoro prekinutoj vezi, koja je trajala sedam i po godina. Bilo joj je teško da shvati