Proza

Majsko sunce davalo je volje i dobro raspoloženja bračnom paru Mari i Jovi, koji su rešili da se presele iz grada u selo i tamo

-Uf.. kad će taj ručak..? Mogao bih da pojedem krokodila koliko sam gladan. A ti levi komšija? – upita punački putnik svog koleguPlavokosi ne odgovori

Pomjeraju se lica kao u sobi sa ogledalima, a ovo nije muzej iluzija.Ovo je još jedna u nizu aluzija.Čitamo odlomke mi smo dio programa, mi

“Traže se glumci amateri za ulogu u filmu….”Dok je Lara čitala oglas u novinama sve je treperilo u njoj. Zamalo nije vrisnula od sreće. Još

Spakovala je pojas i kimono u torbu i krenula kući. Tara je obožavala karate. Iako umorna od napornog treninga osećala se prijatno, opušteno.Ušla je u

Znaš… duge su noći, a jutra se bude sutra.Tražimo, a nikako da nađemo…ili smo našli, a još ne znamo?Kako tražiti pronađeno?Ista pitanja i razgovori svaki

Bila je jesen, lišće je skoro svo opalo. Zbog toga je Maša imala samo još više posla, trebalo je očistiti svo lišće oko gazdine kuće.

Jutros me je majka probudila, s mirisom vafla iz kuhinje, kaže, ajde sine, sva su djeca već ustala. Rastegni se, još malo narasti i požuri

Volim tišinu.., tu njenu buku bez rime..Svaka minuta zbori tvoje ime.. Kažu čim više šutiš, to više čuješ.., o da.., istina je.. Vjetar priča priče..,

Pijaca je brujala kao kakva košnica. Subotom je mnogo ljudi izlazilo iz svojih kuća i na pijaci kupovalo povrće, voće i ostale potrepštine za narednu

-Zašto si me tako nazvala? Kakva ću biti? Snažna?-Ne, nego nemam inspiracije i silim se pisati. Zato si silovita.-Ti pišeš, a ne znaš ni značenje

Sjedi ovdje pored mene… da ti pričam… a, pričati umijem…U školi sam sjedio u klupi onoj prvoj od kraja… čuli bi me svi profesori i