Proza

Bila je to zima bez snijega i godina bez ličnog pečata. Nebo je bilo plavo, prošarano bjelim oblacima. Oštar, hladan vazduh grebao je nos pri

Ne bih noćas da pričam o meni samo bih da ćutim.Reći ću tu i tamo poneku rečenicu o svakodnevnim temama.Smijaćeš se mojim dogodovštinama iz djetnijstva.Samo

„Draga moja,Počinjem sa pisanjem ovog dnevnika u nadi da će on, jednog dana opravdati moje postupke. I da ću dobiti oprost kako bih mogla napokon

Majka je već postavila sto i čekala je da Sara dođe. Goran je sa svojim sinom Petrom sedeo za stolom, dok je snajka Zorica servirala

Gde su nestali romantični susreti?Kao dete verovala sam u ljubav koja pomera sve granice dobrota.Tražila sam znakove, i čitala bajke o srećnim prinčevima, i princezama.Sada

Kud god pošla,prati me sibirska hladnoća,sjena moje sjene. Zatamnjeni kumulonimbus polagano se nadvioponad moje postelje-izbjegavajući njegovu sveprisutnost,pokušah se skritiu trougao obnevidjelosti. Nastojah započetipsihoanalizuomaški pri govoru,drskih

Stolica i sto.Na stolu sat u toj tišini samo se otkucaji čuju.Pored prozora stoji jedna žena.U prostoriji do te isto stolica i sto.Samo na stolu

Pripreme oko otvaranja radnje išle su planiranim tokom. Lokal je iznajmila u centru grada, blizu parka, gde su pančevci često boravili sa svojim najmilijima.Bio je

Sunčan oktobarski dan pokazao je sve svoje čari. Bilo je veoma toplo za to doba godine a predivne jesenje boje mamile su osmehe na licima

Pogledaj mi dlanove da li na njima lete ptice?Pogledaj mi oči da li u njima vidiš vodopade?I što kraj mene zastade.Kako se ruža voli sa

Lebdim u međuprostoru okovana zidovima koje sam sama tako pažljivo dizala oko sebe, ciglu po ciglu, kamen po kamen… Trepćem tjerajući suze koje su nakanile

Polako otvori vrata… tiho na prstima uđi u prostoriju…Upali svijetlo… i ostavi misli pred vratima… zaključaj sve što čovjek inače od sebe samog sakrije.Prođi kroz