Proza

Pružila je ruke ka devojci.Sara je išla polako ka njoj boreći se sa raznim emocijama a onda se osmehnu i zagrli majku.Dugo su stajale tako

Nakon par dana Stefan se javio da dolazi u Pančevo. Sara je bila veoma uzbuđena. Njegovu knjigu je nosila na posao i čitala kad nije

Gledaš ove dlanove koje su srebrene niti mjeseca lječile.U izvajanim noćima kao vajari ti i ja smo oblikujući figure plesali.Gledaš ove oči što se mjesec

Sara se trgla iz sna. Kako joj se uvek san prekine kad je najlepši. Sanjala je svoju prvu promociju knjiga.Knjigu je izdala pre tri meseca

Podario si mi novi životVjeru u bolje sutra… Sa tobom mogu dabudem ono što jesam… Mogu da šutimda nam pogledi govore… Riječi nam nisu potrebneu

Ušle su u stan i tek tada Sara reče:„Kaaakooo je sladak! Ni jednu reč nisam zapamtila ali zato sam snimila svaku crtu njegovog lica ….

Pronašli smo je tog septembarskog jutra kako sklupčana sjedi između dvije zgrade.Bez imena, adrese… samo jedna djevojka ostavljena i sama.Nismo znali o njoj ništa više

Videvši je uznemirenu Olga otvori suvozačeva vrata.Sara uđe u auto i zalupi vratima. Spusti pogled i tihim glasom reče Olgi:„Vozi! „Ništa je nije pitala, vozila

Posle Marine priče znala sam da majka shvata šta mi rade udajom za Mitu ali da je bila nemoćna.Zašto mu je toliko popuštala?Da li ga

Idemo…ne pitaj gdje… u ovom vremenu ne možeš znati, gdje trebaš putovati.Ne pitaj moje korake znaju li gdje idu, pitaj srce moje da li zna,

Ujutru je probudi lupanje vrata na liftu. Pogleda na sat, deset sati. Vreme je za ustajanje.Pomisli ona i zadovoljno se protegli. Utom začu zvuk poruke

Sara je zatvorila dnevnik, zažmurila i zamislila sebe u takvoj situaciji.Ko je ova žena? Tako nežna i puna divnih emocija. Sad je još više želela