Poezija

Kada lišće počne da pada,jesen zavlada.Viđam tužna lica,kao da život nema smisla.Na stazi kesten,na stolu dunja žuta.Rađa li se nova nada?Novi početak ili kraj dana.Čudna

Puštam šaputanjeda povučemoje teloprema dnu.Puštam glasoveda prizovutamu.Puštam đavoleda me obgrle.Puštam tamuda me proguta.Puštam sebeu agoniji. Ena Golden

Došla je jesen na vrataTiho i nečujnoVjetar je malo zapuhaoI sve uspomene vratioI nakon toliko godinaNa spomen imena tvogZadrtimZaplačemUzmem olovku u ruke i pišemKako je

I onda kadasve se smirii vjetari kišei sve olujeZastanii osluhni tišinutako dragocjena jenakon svihudaracašto životdonio ti je… Martina Kopić

Ponekad želimda nestanem.Da vetar odnesemoje telo u zaborav.Da zemlja progutamoje telo.Da voda potopimoje kosti.Ponekad želimda nestanembez tragova. Ena Golden

Moj želje primamljivo postojaneKao vino razliveno u kristalne čašeOpojno i pitko.Jedna za drugomU gutljaju nestaju,Isčeznu.A suha duša iznova žeđaSa nadom u grluIspije još jedan poraz.Još

Osjetim se tako živaKada me dotaknešSve u meni se probudiKao priroda kad se budiIako znam da si nestašanVjerar koji dođe i odlaziAl samo ti me

U rukama sam tvojimdočekala zoru bijeluomirisala čist zrak U dubinama perai ugledala iskru očiju tvojihkroz zrake suncai šarenu dugu U predivnom vihorušto je grijao tijelau

Zaustavi u vremenukorak koji htjela sitako nespretno učinitiprema ponoruništavilai razmisli…Raširi svoja krilajoš ljepote imasvuda oko tebeusprkos sivilu vremenai svim nedaćama…Zaustavi u vremenutaj jedan koraki ne

Ostavi prozor otvorenpusti me da uđem.Ja sam vetarkoji laganonosi tvoju kosu.Pusti me da se krećempo šarenim krugovima mašte.Oseti moj nežni povetaracoseti dah među nama.Pusti da

Tebi nikada nisam reklaPrigrlila samSve osakaćene boliIz tvojih zagrljajaJer ogromna je moja invalidnostTebi nikada poželjela ne bihUvele snove i prazne kutije željaJer osiromašio si moje

,,Tvoja su krila bila spremna,ali moje srce nije…”Čitam neke tuđe stihove,a suza se kotlja niz lice.Imala sam slavuja, jednom davno.Toliko davno da mi se ponekad