Poezija

U vrtlogu tom,ogleda sesamo lom. Potonućebez dna,dubinaneograničena. Fascinirana viđenim;u srži treperim. Dotiču memunjevite nijansevodenih zagrljaja. Spojenenemilosrdnošćužalosti,trajno odlazečak i misli. Poradirazornosti utapanja –još se jedanživot zaklanja.

Kad sve utihneKada odem negdje dalekoHoću li izgovoriti ime tvojeKao ova rijeka što je utihnulaA ja prstom pišem po vodiDok slova pretvorena u riječiOdlaze negdje

Počasti se tugodok stol je punznam gozba je ovau tvom oku tek trn. Znam uvijek više želišuvijek više trebaš… Ali, pazi kako dišeškroz uzdisaje mojedok

Pusti vremenuda odnese svezaboravutamo negdjeu onu ladicu štogroblje uspomenase zovedok ti opraštašse od svegaonom jednom suzomšto nijemo, a teškoklizi niz obraz…Pusti vremenuda izlječi svakuonu ranušto

Svlačim traumu sa sebe,uskakajući u šareni svet.Perem prošlostjefitnim tragedijama.Navlačim maskunepokorivog lidera.Ostavljam sebeu požarumojih osećanja. Ena Golden

Kad nemaš kome,nemaš gdepročitaj stih poezije.Ako izgubiš sebe,poronađi se u delu poezije.Dok se moliš čini to kroznajlepši stih poezije.Tvoje srce i dušuhrani svaki stih,svaki zarez,svaka

Potraži me u sutonu mojih sanjaU plitkoj vodi mojih željaU skrivenoj šumi mojih čežnjiPokraj prigušenog svjetla moje duše Potraži me skrivenu od lomaU udobnoj fotelji

Diskutabilnostanje svijesti –oštro udarau potiljak… Zaslužuje li itkoovakvu nepravdu? Gotička magija,kojom prizivašprisustvo muzeprilikom pisanja;ocrtava se u tvojimmističnim očima. Jarka silinapogađajućih slova,ostavlja neizbrisiv tragbudućim protagonistimaknjiževnih naraštaja.

Tko me dirasvilenim prstimau rano proljećedok mirno spavamizgubljena u travinekog usnulog cvijeta Dok leptir letioko predivne ruže…recite mi onako plahojdok mi ruka grlite latice bijelešto

Koja se dogodila spontanoUšla mi je u srceI posložila sve dijelove meneKoji su bili u ladicama moga srcaRazbacaniDugo se nisam usudioUći u bit problemaA ona

Nemoj zaboravitisvo trnjepo kojemgazila sutvoja bosa stopalajer danas si zatoosobasagrađena odčvrstog kamena.Nemoj zaboravitini jednuoluju štoopustošila jetvoju dušujer ona naučilate da budešpuna milosti.Nemoj zaboravitini jedan jedinikrivi

Možda neću moći sama.Možda ne umijem, ne znam.Šutjeti, dok pričaju o nama.Oni što nas ni ne poznaju. A ti, ti znaš. Kad uspon bio je