Poezija

Nauči me da ljubim.IskrenoŽeljnoPosesivno.Nauči me da grlim.Da te stisnem i udahnem tvoj miris.Nauči me da poštujem.Da ne dižem prkosno glavui osuđujem.Nauči me da volim.Svim srcemdušom i

Kako dani idu, sve mi više fališ,Neznam da li i ti, kao ja za svime žališ,Što vrijeme prođe, a nema više nas,Vrištim u sebi jer

Ušetao si u moje snoveVisok, crn, plavook i plećat…Gledala sam kako mi prilazišI stavljaš ruke oko moga struka… Naslonjena na tvoje rameSlušala sam ti ritmičke

Znam već dugoU mom životuSve je crno sivoNestalo je osmjehaOne iskre ljubaviU mojim očimaVeć dugoSvaku noćPrije nego utonemU snoveJastuk je mokar od suzaJer mi previše

Ogrnem se uspomenamai zaplačemdok tišina probijazvučnu barijerumoje sobeostavljajući pustoš iza sebena srcu,duši…Suze umivajumoje obrazehladeći uzavrelu kožuod bola kojigodinama sampažljivo umatla iskrivala od sebe,od svihduboko ispodsvih

Ne, nije me prošlo,znam vrlo dobro da ne može proći. Gušenje osjećajasrce dovodi do pucanja. Jednoga dana rasprsnut će se,a komadiće neću moći spojiti. Tko

Sve što sam mogla da uništim,uradila sam to.Sve što sam cenilabacila sam pod prašinu.Za sve što sam borilaodbacila samkao da nikada nije postojalo.Sve što me

Plašim se visineMraka i zlih ljudiŠto kradu mi identitetOlako šunjam seKroz katamarane u venamaŠuštim i živimU njedrima poezijeŠto šuti posthumno Lagao bihKad bih rekao da

Prvi su dani ljetaSparina u zrakuI saharska prašina u atmosferi… Najavljuju nevrijeme i tučuA ja se samo nadam da nas neće zahvatitiI uništiti usjeve i

Pogledaj me dobroAko me imalo poznaješJa sam ti kao otvorena knjigaKroz moje srcePuno je putem životaBilo zatvoreno u meniSkrivenoKao u školjciNajbolje kad uzmem olovku i

Spalit ću sve mostovena putu do tebetako da više ne možemonatrag jertamo ionako nemaničega što bi nas vezalo…Spalit ću sve tragovekoje smo ostavili izasebe hodajući

Ti si moj zarobljenik.Zarobila sam te u srcu.Moje zarobljeno srcetraži razumevanja.Ti si moj begunac.Mislila sam da će srcebiti puno.Ti si moj lopov.Moje srce ostalo je