Poezija

Uplašila sam se da je naše prijateljstvo pukloKad se nisi javio cijeli dan do navečerA trebali smo popiti kavu… Krhke su niti koje nas vežuIli

Da ti mogu doćiKad god hoćuDa pomilujem tvoju kosuDa osjetim miris tvog parfemaDa u noći kada zaspe cijeli gradKroz prozor se tiho ušuljamPomilujem jastuk na

Nekad nosilasam srce na dlanuvidljivo svimane krijući ništani od sebe,ni od drugihbila sam naivna…Puno je pukotinanastalo od tog vremena,a ja postala samvješta krojačicakoja barata iglom

Ja sam devojkakoja žividok krvari. Uzdišem krvdok vazduh nemirnoputuje mojim venama.Kad su mi očizatvorene,ja dišem.Prizvaću vasu smrti.Ja polako putujemi bez strahanestajem. Ena Golden

Tek kada smrtna tišina zavladaShvatimo značenje života.Nekome pustoš,a nekome spoznaja..Prijeko potrebna.Dok čekam novi dan, klečim zarobljena u vremenu.Zaboravljam da i noć ima svoju suštinu.Nekome tama

Guši meblješavikomfor. Vrisak-prekidašutnju.. Nitko gane čuje.. Nešto,iznutra. Nagoni-na bijeg. Reset tihneprilika. Pri uglukrajeva. Srebrnakrletka.. Tko liuzimaključ? Raj jestrah. Nepoznatakonstanta.. Za nas,sanjare. Gotičkihpaperja… Lorena Galeta

u kišnom jutrudok vani je mrakačamagla se diže golubice gukkroz otvoren prozor sečuje daleko Anada Kotorac

Da jednom otvoriš svoje srceBez zadrškeBez strahaZnam puno je ranaPutem života dobivenihPusti da ih dodirnemSvojom ljubaviDa osjetišDa je nekom staloDa ti dotakne dušuSvojom dušomDa ode

Ima li u maglici ponositog boratragova prvog grijehadične sokolice,sluti li prkosna rijekagladan uzdah u kasni sat? Kada bi bar ovo mukotrpnostoljeće izgaranjau jedan hitri tren

Tišina okovalaje moje tijelo,a led polako utišavamoje smrvljeno srcedo ničeg drugognego šaputanja…Zadnja misaoprije nego štotama meu potpunostipreuzmesi tidok ovakoslomljenačekamposljednji titrajokai udarac srca… Martina Kopić

Umirem svaki danmalo po malood ljubaviprema tebi.Moje meso seodvaja od kostiju,a tebe nije briga.Umirem svaki danmalo po malood nedostajanja.Moje srce krvari,kida se na komade,a tebe

Zima je napoljupravo stisla,sve nas jeuz peć, pritisla. Ali, zubato suncena nebu se smiješi,nastoji da nas baremmalo utješi. Kao da namželi rećisve će to proći,i