Ponekad poželim da sam Bibi Blocksberg. Da mogu da sedim na svojoj metli i odletim daleko od svega što me sputava. Da ne postoji jutarnja jurnjava, mejlovi koji čekaju odgovor, obaveze koje nikad ne prestaju. Samo jedan dan da sve bude lagano, magično, gotovo po mojoj volji.
Zamišljam kako bi bilo da mogu da izgovorim čaroliju i rešim sve sitnice u trenu. Da doručak bude spreman dok se smejem glupostima, da stan sam od sebe bude čist, da problemi nestanu kao da ih nikada nije ni bilo. Da mogu da budem dosadna koliko želim, da gledam televiziju, jedem slatkiše i ne brinem ni o čemu ozbiljnom.
Taj dan zamišljam kao malu pobunu protiv stvarnosti. Kao pauzu od svega što traži da budem produktivna, organizovana, ozbiljna. Samo da budem ja – Bibi Blocksberg u svom svetu, sa smehom, metlom i beskrajnim osećajem slobode.
I ponekad, kad svet postane previše glasan i ubrzan, želim baš to: jedan dan da nestane sve drugo. Samo ja i taj trenutak magije. Samo jedan dan da bude magičan i lak, bez brige i jurnjave.
Ena Golden
