Jovana je dugi niz godina radila u firmi koja se bavila proizvodnjom i prodajom tekstilne robe. Radila je sve. Od nabavke materijala, krojenja, ponekad šivenja, prodaje pa i u knjigovodstvu. Nije imala određeno radno vreme. Već oko 6 sati ujutru bila je u proizvodnji i razvrstavala posao, da bi oko deset dogovarala sa kupcima količinu i cenu poručene robe a u posle podnevnim časovima knjižila izdate fakture i rasknjižavala uplate kupaca.
Vlasnica Isidora došla bi ponekad čisto da prošeta firmom i izda naredbu za podizanje dividende.
Jovana je volela svoj posao i retko kad bi se požalila da je umorna. Tek kad bi došla kući osetila bi posledice celodnevnog rada.
Isidora je bila dobra prema Jovani. Obećavala joj je povećanje plate ali, po njenim rečima, nije imala mogućnosti za to. Ali zato bi odlazila dva puta godišnje na odmor, kupovala automobile na par godina i oblačila se po najskupljim buticima.
Jovana joj nije zamerala. Divila joj se kako zna da organizuje posao, kako ima divnu komunkaciju sa klijentima i želela da i ona bude takva.
Jovana sem poslovnog drugi život nije imala. Bila je u nekim kratkotrajnim vezama ali nikad se nije udala. Život je prolazio.
Od male plate nije mogla da podigne kredit za stan tako da je celog života bila podstanar.
Imala je 56 godina kad je Isidora pozvala u svoju kancelariju na razgovor.
-Joko, moram da ti saopštim da prodajem firmu. Selim se u inostranstvo.
-Ali, kako to odjednom…? Gde ću ja sad? Prodaj je meni! Kako budem ostvarivala zaradu slaću ti novac.
-Ha, ha pa ne prodajem firmu na kredit. Treba bi odmah novac. – podrugljivo je odgovorila Isidora.
-Ali ko će mene sad da zaposli? A nemam novca da sama započnem posao.
-Pa šta ja tu mogu. Nisam ti ja majka da brinem šta ćeš ti da radiš.
Jovana pognutih ramena napusti kancelariju. Pokupi svoje stvari i zauvek napusti firmu.
Njena divna Isidora je pokazala svoje pravo lice. Dok joj je trebala bila je divna prema njoj a sad maska je pala i otkrila njeno odvratno lice.
Tih dana mnogo je razmišljala šta sad da radi. Šetajući jedno veče srela je vlasnika velike firme koji je kupovao robu od njih.
-Jovana, čujem da Isidora prodaje firmu?
-Da, tačno je.
-A gde si sad ti, gde radiš?
-Nigde. – sa bolom u glasu odgovori mu.
-Šta kažeš da dođeš kod mene? Saradnik kao ti baš bi mi dobro došao.
-Pa, to je odlična ideja! Vrlo rado! Uvek smo lepo sarađivali. – Veselo odgovori ona.
Pozdraviše se uz dogovor da već sutra dođe na posao.
Jovana ode kući i sada spokojna brzo utonu u san.
Sanja Trninić
