Neki su nam ljudi samo punili srca strahovima.
Neki nam nikada nisu pokazali da nas vole.
Neki su bili sebični.
A neki depresivni, tužni ili negativni.
Uglavnom, svi više skloni crnilu nego veri.
Možda jer im je život bio stvarno težak.
Možda jer nisu mogli da daju ono što nemaju.
Možda jer su sebe izgubili.
Možda jer njih niko nije voleo koliko im je trebalo.
Možda…
Ali ko to da zna, da razume.
Ostala su mnoga pitanja a mora se dalje.
Život to traži.
Moramo napred.
Neki ljudi moraju ostati u prošlosti.
Neki su se sada pojavili.
A neki će tek doći.
Moramo se prilagoditi novom svetu oko nas.
Novim licima.
Novim prilikama.
Jer ništa ne čeka.
Sve je u pokretu.
I mi ako stanemo nećemo biti zadovoljni sobom.
Zato idemo.
Polako pa sigurno.
Kako god umemo.
Samo je bitno da ne stajemo.
I da se ne predamo.
Milena Pčinjski
