Kada ste počeli pisati?
Na ovo pitanje ne bih mogla precizno da odgovorim, ali znam šta je podstaklo moju ljubav prema pisanoj reči, knjigama, iz čega se rodila želja da sopstvene misli pretočim u redove na papiru. U drugom razredu osnovne škole, nakon nekog sastava o vevericama ( još stoji uramljen u holu moje osnovne škole ), od svog učitelja dobila sam na poklon knjigu Beli očnjak. Za mene je to bio nesvakidašnji doživljaj i nesvakidašnji poklon. Nikada mu ne mogu dovoljno zahvaliti na tom daru. Čitajući Očnjaka, u svojoj glavi, svaku rečenicu pretvarala sam u sliku. Prosto, mogla sam da vidim knjigu, svaki pasus, svaki događaj… da je osetim. Džekovo pisanje bilo je okidač za moje snove, za maštanje… kasnije za pisanje. Imam mnogo rukopisa… Ha, ha, ha… neki su za javnost a neki ne, ali u pisanju svakog podjednako sam uživala.
Koliko vremena dnevno odvajate za pisanje?
Ne pišem svakog dana. Ponekada danima ne napišem ništa, a ponekada to bude i po deset stranica, sve u zavisnosti od obaveza i onoga što mi je inspiracija.
Kako nastaju vaše priče, poezija, knjige? I gdje pronalazite inspiraciju?
Jednostavno, samo se dogodi. Zaposednu me rečenice, stihovi ( pišem i poeziju), a inspiracija može biti i jedan uveli list ili pesma sa radija, nečije lice ili nečija priča. Dotakne me i… reči krenu same.
Imate li uvijek priču sastavljenu u glavi ili stvarate priču dok pišete?
Da, u trenutku inspiracije cela priča mi se razvije u glavi, poput filma. Tokom pisanja samo je doterujem i širim.
Jeste li vi pronašli pisanje ili je pisanje pronašlo vas?
Pa, rekla bih da je pisanje pronašlo mene, s obzirom na činjenicu da dugo nisam verovala da to što piskaram ima neku vrednost. Pisala sam za sebe i u pisanju pronalazila mir, zadovoljstvo i izlaz iz mnogih teških situacija.
Jeste li tiskali svoje knjige i kakvo je vaše iskustvo s tim?
Da. Ima 6 publikovanih priča. 4 u papirnom izdanju i 2 u elektronskom na portalu Wattpad. Iskustvo je fantastično. Moje knjige se čitaju na celom Balkanu, a i šire. Prodaju se u najvećim srpskim knjižarama: Delfi i Vulkan.
Smatrate li se uspješnim?
Uspeh… Zavisi ko i kako gleda na to što sam ostvarila publikovanjem romana. Ljudi vole moje pisanje, o tome svedoče stotine i stotine lajkova, komentara, poruka, na kraju krajeva i broj prodatih knjiga. Ali svojim najvećim uspehom smatram tu komunikaciju sa čitaocima, to što ih je moje pisanje dotaklo, izmamilo emocije, nateralo na razmišljanje.
Kako gledate na druge pisce? (Smatrate li ih konkurencijom? Kakav je vaš stav prema piscima iz regije?)
Kao i na sve ostalo u životu. Postoje stvari koje mi se dopadaju, manje dopadaju i ne dopadaju. Prvenstveno mislim na to što pišu. O kvalitetu pisanja govorim u svoje lično ime jer nisam kompetentna za više, za to postoje stručnjaci, a čitam samo ono što me kupi, kako bi se reklo, na prvu, nakon nekoliko rečenica. U našem regionu postoji mnogo dobrih pisaca. Nikoga ne smatram za konkurenciju i uopšte ne razmišljam o tome jer pod ovim nebom ima mesta za sve, a čitaoci su ti koji biraju prema svojim čitalačkim željama i afinitetima.
Gdje i kako vidite svoje pisanje u odnosu na druge spisatelje?
Ne merim se ni sa kim i ne upoređujem svoje pisanje ni sa čijim.
Koliko ste samokritični?
Naravno da jesam. Dešava se da pobrišem desetine stranica, čitava poglavlja, ukoliko nisam zadovoljna napisanim. Jednostavno osetim kada je nešto dobro, a kada prosečno ili loše.
Koji medij smatrate dobrim za promociju vašeg djela?
Apsolutno svaki. I samo jedna izrečena rečenica može biti putokaz ka knjigama. Ne volim preteranu reklamu, ono kada bodete u oči, ali reklama je potrebna i dobrodošla, posebno za autore na samom početku i za one koji iza sebe nemaju velike izdavačke kuće.
Čitate li neafirmirane domaće autore? (Novije generacije pisaca)
Naravno. Na našoj balkanskoj sceni postoje autori koji pišu fantastično i čije pisanje zaslužuju svaku pažnju. U svojoj biblioteci imam mnoga dela koja su me očarala i koja sam pročitala više puta.
Smatrate li da strani autori i domaći koji pišu pod pseudonimom lakše prodaju svoja djela?
O stranim ne mogu da sudim, jer za mnoge ni sama ne znam da pišu pod pseudonimom. Za domaće bih rekla da. Iz opšte čitalačke atmosfere, stiče se utisak da se pre poseže za naslovima sa stranim imenima. Lično, to tumačim kao proizvod svih teških godina iza nas. Ljudi žele pobeći od sopstvene stvarnosti i okruženja, upoznati nove kulture, običaje, narode, mesta na koja mnogi od nas mogu otputovati samo u snovima, nažalost.
Imate li svoj spisateljski uzor?
Ne. Postoje autori čijim delima sam oduševljena, ali u svom pisanju trudim se biti originalna i ni po čemu slična drugima.
Koji je vaš omiljeni žanr? (bez obzira na ono što pišete)
Poezija. Obožavam je i najviše čitam. Omiljeni pesnik mi je Jesenjin. Za mene, on je pesnik nad pesnicima. Dosta njegovih pesama znam napamet. Čežnja, Misli, O glupo srce, Sviraj, sviraj harmoniko… Od domaćih obožavam Dučića, Rakića, Šantića i Disa. U poslednje vreme zaneta sam poezijom jedne neafirmisane i jako talentovane pesnikinje, Maje Kovačević. Iskreno se nadam da će njene pesme naći put do čitalaca i želim joj to od sveg srca.
Što biste poručili onima koji tek kreću na svoj spisateljski put?
Da nikada ne odustaju od svojih snova, da mnogo čitaju i stalno pišu. Napisano se uvek može popraviti i nadograditi, nenapisano nikada. Iza svakog uspeha na bilo kom polju prvenstveno stoji želja, upornost i mnogo rada. Naravno, talenat mora da postoji, ali na njemu mora i da se radi. Verujte u sebe, ali i radite na sebi i onome što vam je dato od Boga. Ne zavdite nikome i ne kopirajte nikoga, jer kopija je uvek samo kopija. I još nešto: život čine i padovi i usponi, i porazi i pobede. Ako je pisanje sastavni deo vašeg života, budite spremni i na to. Ali… u dobru se ne ponesi, a u zlu se ne pokudi! Pronađite sebe, svoj stil i radite samo na tome, trudite se da uvek budete bolji, još bolji… Uvek može bolje.
Zahvaljujem se portalu Stela na datoj prilici. I velika zahvalnost Sanji Trninić, ona je predložila ovaj intervju. Ovom prilikom pozdravljam sve svoje pratioce, čitaoce i zahvaljujem se na ogromnoj ljubavi kojom me zasipate svakog dana. To jeste vetar u leđa, ali i nešto što obavezuje. Trudiću se da sa svakom narednom, napisanom rečju vratim ljubav za ljubav. Hvala vam mnogo. Voli vas vaša Lorry!
Intervju pripremila Sanja Trninić
