Prva asocijacija na Stivena Kinga su, najčešće, njegovi romani i to oni veliki, poput kultnog ,,Isijavanja’’, dvotomnog ,,Utočišta’’ ili ,,To’’ ili pak njegov magnum opus, serijal ,,Mračna kula’’. Tokom duge i plodne karijere, horor-roman sa širokim, epskim zahvatom, postaje Kingov zaštitni znak. U tih hiljadu stranica teksta, često su smeštene priče i monstrumi koji postaju globalno prepoznatljivi, čak i kod ljudi koji nisu ni čuli za Kinga.
Međutim, King je neka od svojih najboljih dela napisao ne poštujući ovo pravilo i ne držeći se žanra romana. Zbirke priča ,,Noćna smena’’ i ,,Godišnja doba’, kratak roman ,,Keri’’, scenario za ,,Bekstvo iz Šošenka’’, kao i roman o kojem ćemo sad pričati – ,,Groblje kućnih ljubimaca’’.
,,Groblje kućnih ljubimaca’’, je od prvog pojavljivanja, sad davne 1983. godine, stekao toliku slavu da ga, sa pravom, možemo nazvati kultnim.
Mnogim fanovima je ovo najbolji Kingov roman, a uticaj koji je imao na popularnu kulturu teško je utvrditi. Reference na ovaj roman su brojne, i teško ih je sve nabrojati. Film, koji se pojavio 1989. godine, samo je doprineo popularnosti romana i širenju uticaja istog.
Film GROBLJE KUĆNIH LJUBIMACA prati Dr Luisa Krida (Džejson Klark), koji nakon što se preseli sa svojom ženom Rejčel (Ejmi Sajmic) i njihovo dvoje male dece iz Bostona u ruralni Mejn, otkriva misteriozno groblje sakriveno duboko u šumi nedaleko od nove porodične kuće.
Kada se desi tragedija, Luis će se obratiti za pomnoć svom neobičnom komšiji Džudu Krendelu (Džon Litgou) i tada počinje lančana reakcija opasnih događaja koji će osloboditi neshvatljivo zlo koje donosi zastrašujuće posledice.
Groblje kućnih ljubimaca’’ zgrabiće vam pažnju, gotovo odmah i naterati vas da postavite sebi neka neugodna pitanja, a bezlična strava koja živi u indijanskom groblju progoniće vas u mislima i mnogo pošto zatvorite korice knjige.
Jelena Smuđa
