Kad kažemo Patrik Ziskind prva asocijacija je knjiga “Parfem” međutim postoje dela koja su manje poznata, ali isto tako vredna čitanja i pažnje. Među njima je i ova kratka priča zvana “Golub”.
Koja vam je prva asocijacija na goluba?
Štetočina, haos i izvor zaraza. Naš golub ipak neće biti takav, vrlo je kulturan i neće uraditi ništa više od toga osim što se pojavio ispred stana jednog bankara.
„Glave nagnute na stranu, buljio je levim okom u Džonatana. To je oko, taj mali kružni kolut braon boje sa crnim središtem, delovalo potpuno zastrašujuće. Tako bez trepavica, bez obrva, sasvim golo, besramno upereno ka spolja i širom otvoreno, podsećalo je na dugme prišiveno na perje glave. A bilo je u oku i nekakve uzdržane pritvorenosti, pa je sve to činilo da ono ne deluje ni otvoreno, ni pritvoreno, već prosto beživotno; podsećalo je na sočivo kamere koje upija spoljašnju svetlost, ali koje samo ništa ne isijava. U ovom oku nije bilo sjaja, ni svetlosti, ni i jedine jedine iskre života. Bilo je to oko bez pogleda. I ono je piljilo u Džonatana.“
Džonatan ima stalan posao, redovna primanja i raduje se ostvarenju svog skromnog životnog sna -otkupljivanju sobice u Parizu u kojoj godinama živi kao podstanar.
Ptica jedino što je uradila jeste izbacila Džonatana iz koloseka. Pre njega život mu je bio u savršenom redu. Naizgled bezazlen susret stvara nemir neopisivih razmera. Može li vas nešto tako naizgled bezopasno poremetiti? Promenuti vaš bio ritam? Toliko da počnete sumnjati u sebe, svoje postupke, strahovati od svega i svačega?! Postajete svesni svojih slabosti, svojih neuspeha, život vam postoje potpuno besmislen kao i vi, osim što odlučujete da više ne može živeti u sobi ispred koje čuči golub, počinjete da se pitate da li uopšte i vredi nastavljati sa životom. Možete zamislite taj osećaj, da osetite kako je? Tako se osećao Džonatan, potpuno izgubljeno.
Ono što je fascinantno kod Ziskindovog pisanja jeste da izuzetno verno na čitaoca prenese nervozu koju njegovi junaci osećaju, tim pre što je ona izazvana naizgled bezazlenim događajima. Svi njegovi junaci, pa i ovaj su uvek frustrirani autsajderi (motiv koji je izvanredno obrađen u romanu „Parfem“), psihički nestabilni svaki na svoj način.
Priča je kratka neće se svakom svideti, ali vredi je pročitati.
Uživala sam u svakom njegovom delu. Žao mi je što ovaj pisac ima još dela koji kod nas nisu prevedena, a verujem da su podjednako dobra.
Jelena Smuđa
