Postoje dani koji donose promene.
Postoje dani koji po intenzitetu nadmašuju sve prethodne.
Dani koji donose bol ili oduševljenje.
Toliko nas prožimaju da nam život stane.
Sve misli postanu samo jedna misao.
Takvi dani beskrajno dugo traju.
Skupimo se do zrna kafe.
Postanemo savršeno nečujni.
Pobegnemo u onaj deo sebe gde niko ne svraća.
Gledamo u samoću kao u svoj odraz u ogledalu.
Takvi dani nikad se ne zaborave.
Iako to često silno želimo.
Iako nas ponekad proganjaju.
Shvatimo vremenom da i nisu bili toliko strašni koliko smo mi u stvari bili nežni.
Takvi dani dolaze da nas očvrsnu.
Kako se izborimo sa njima, takva će nam biti snaga za sve buduće dane.
Onaj uvek zamišljeni čovek u nama nikad ne greši, to je pouka.
Koliko god ga želimo ignorisati, on je uvek u pravu.
Sviđalo se to nama ili ne, život je krajnje ozbiljna priča.
Milena Pčinjski
