Od kako mu je umrla žena, Milan je živeo sam sa sinom, u jednom malenom mestu. Bilo mu je teško da radi i brine se o njemu ali drugog izbora nije nimao. Trudio se da pruži što više ljubavi i pažnje sinu ne bi li, koliko je to moguće, nadomestio majčinu ljubav.
Radio je u školi kao nastavnik srpskog jezika. Za to vreme dečaka je čuvala jedna komšinica koja je bila u penziji. Čuvajući svoje unuke pristala je da čuva i njegovog sina. Nije htela da čuje za bilo kakvu nadoknadu za to. Radila je to jer je volela i malog Vuka a i jako je volela njegovu pokojnu majku.
U njihovoj školi bilo je upražnjeno mesto bibliotekara. Pošto nisu imali koga da zaposle odatle, došla je jedna mlada žena iz drugog mesta. Dobila je jedan maleni stan na korišćenje i pristojnu platu.
Počela je nova školska godina i Milan je morao da krene na posao. Ostavio je Vuka kod komšinice Mare i rekao mu da bude dobar i da sluša baka Maru. Vuk je inače bio dobar i poslušan dečak, tako da nisu imali problema sa njim. Ali Milan, kao i svaki roditelj, vaspitavao je svog sina onako kako je najbolje znao.
Posle časova imali su sednicu. Iako su se kolege vidjale i preko raspusta, opet su se obradovali jedni drugima kada su prvi dan došli u školu. Milan je primetio jedno novo, nepoznato lice. Od koleginice je čuo da je to bibliotekarka. Posle sednice prišao joj je i upoznao se sa njom. Bila je mila, nežna i povučena žena.
Milan je sad jedva čekao da svane i ode na posao. Nasmejao se shvativši šta ga to motiviše da požuri na posao. Trudio se da nadje razlog da ode do biblioteke. Često je izmišljao kako treba da se pripremi za obradu neke lektire i uzimao knjige iz biblioteke. Pošto je te knjige pročitao već više puta, vraćao ih je u biblioteku netaknute.
Jednom se osmelio da je pozove na kafu. Stidljivo se osmehnula i potvrdno klimnula glavom. Bio je to njihov prvi u nizu sastanaka. Bilo mu je predivno u njenom društvu i trudio se da nadje što više vremena kako bi bio sa njom. Bilo je vreme da i Vuka upozna sa njom.
Izašli su jedno posle podne u park. Poneli su nekoliko sendviča, staro ćebe i loptu. Vuk je bio zadovoljan što može nekome da pokaže svoje umeće sa loptom. A ona, volela je decu i znala je kako da osvoji njihovu naklonost.
Od tad vreme su često prodili zajedno. Milan je već bio jako zaljubljen u nju i planirao je kako da je zaprosi. Hteo je prvo da popriča sa Vukom i vidi da li bi to njenu smetalo. Vuk se oduševio. Često su Milan i Vuk vodili tako te „muške razgovore“ pa i sad Milan mu je poverio da ne zna sme li da je zaprosi, da ga slućajno ne odbije. A Vuk, sav važan što razgovara sa ocem o tako bitnim stvarima, davao mu je savete.
Rešili su da naprave ručak i pozovu je. Snežana je prihvatila poziv, vidno zadovoljna. Obukla je najlepšu haljinu koju je imala, stavila malo rumenila i sjaja za usne, očešljala svoju divnu kosu i krenula.
Sto je već bio postavljen. Dekorater stola bio je Vuk. Stavio je lepe plave salvete, ruže u vazu i najlepše tanjire koje su imali.
Seli su za sto da ručaju. Vuk je često gledao Milana i davao mu signale očima. Ali ovaj nije reagovao.
U jednom momentu, Vuk je ustao, klenuo ispred Snežane i upitao je:
„Hoćeš li da se udaš za mog tatu? ….hoćeš li da budeš moja mama?“
Oči su zasuzile i Milanu i Snežani. Zagrlila ih je obojicu i rekla „Da“.
Sanja Trninić
