Pitanje koje često postavljamo sebi, a i drugima “Šta je ispravno, a šta nije?” Da li mi zaista znamo odgovor? Mnogi bi sad rekli ili stavili na papir svoje odgovore, ne valja ovo, ne valja ono, a dobro je to i to. Ma nemoj?! Život je lako živeti na pamet do momenta dok vas viša sila ne stavi pred iskušenje. E, onda bih volela da vidim mnoge na delu. Pričati je lako, ali dela su dela. Zato će vas mnogi stari i mudriji ljudi upozriti “Ćuti i ne govori šta bi, a šta ne bi”. Život ima čudne načine da ti pokaže i slatko ti se nasmeje, koliko grešiš. Upravo to se dogodilo Silviji glavnom liku ovog predivnog dela.
Silvija je slobodna i pametna devojka koja ima stalan posao, ali se našla u vezi sa oženjenim muškarcem. Već čujem u pozadini ženske glasove “Strašno!!!, “Sram je bilo”, “Kakva je to devojka”, “Čuj, pametna?!”. Zapamtite niko nije bezgrešan, pa ni vi koji čitate ili će te tek pročitati ovu knjigu. Ona iako je sa njim uporedno vodi borbu sa samom sobom. Svesna da je njena drugarica u pravu i svi drugi koji je savetuju, međutim neke borbe čovek sam mora da prođe kako bi izvukao pouku. Zato mi se svidelo kao je spisateljica kroz lik Isabele pokazala kako bi trebalo drugarica da deli savete i na koji način da vam pokaže gde grešite. Nastupom “Ti moraš ovako”, ” Ne, ne smeš ovo”itd., nećete ništa postići ni kod deteta, a kamoli kod odrasle osobe. Morate sve kroz primere i slikovito dočarati kako bi druga strana razumela.
“-Moram da ti ispričam nešto veoma važno: udajem se.- izjavila je Izabela.
-Molim? – upitala je Silvija razgoračenih očiju. – Ali nisi mi pominjala da izlaziš s nekim…
-E pa izlazim. -potvrdila je Isabela. -Uspešan je poslovan čovek, ima ima bezinske pumpe i dve-tri fabrike, iako nisam baš najbolje shvatila čega. I da znaš, otići ću da živim s njim u njegovu zemlju, u Dubai. Divan grad! Tamo postoji čak i francuski licej za Isolde.
Silvija je prebledala.
-Šta to pričaš, Isabel… Otići ćeš u zemlju gde žene nemaju gotovo nikakva prava a čovekom koga poznaješ nekoliko nedelja?
-Nekoliko meseci, u stvari. Nisam htela ništa da pričam da ničije mišljenje ne bi uticalo na mene. Ali nosim se mišlju da pređem u muslimansku veru. Čitam Kuran i ima divnih tekstova, uopšte nije ono na šta sam se bojala da ću naći.
Silvija je zarila glavu u šake.Ne… Ovo ne može biti, Isabel. Šta su ti učinili? Nemoguće ja da si se toliko promenila preko noći, pogotovo ne zbog nekog muškarca. Sve što mi pričaš…
Dve prijateljice su uprle pogled jedna u drugu.
Aha, u redu, kapiram. Ne izlaziš ni sa kakvim strancima, je li? Govoriš mi to samo da bih se stavila na tvoje mesto.
Isabel je potvrdila. “
Najzanimljiviji deo počinje uvođenjem teraputa u Silvijin život, zahvaljujući njenoj prijateljici. Terapeut leči knjigama. Tačno zna da odabere šta vam treba i kroz likove iz tih knjiga vi shvatate suštinu vašeg problema. A kad nađete problem tek tada možete pristupiti rešenju istog. To je ključ svega, morate postati svesni da imate problem. Teraput će vas sprovesti kroz najuzbudljivije putovanje od jave do sna. U njemu vidimo inteligenciju same Sofije. Kroz lik Klotilde su nam predstavljene sve one koje bi osuđivale Silviju, a i sami prave slične greške. Naime, Klotilda je udata žene koja uvek kritikuje one devojke-žene koje su u vezi sa oženjenim muškarcem, a i sama je zaljubljena u svog šefa. Neki sad kažu”Pa, to nije isto”. Nije, još je gore.
U jednom delu knjige osećala sam se kao da sam upala u bajku “Alisa u zemlji čudan”.
“Silvija je stigla kući noseći u ruci knjigu koju joj je “prepisao” (i poklonio) mesje O’Flareti: Čovek koji je prolazio kroz zidove Marsela Emea.”
Takođe u ovom delu ćete pronaći naslove knjiga koje možda niste čitali, ali sam sigurna da hoćete. Sviđa mi se što je Sofija Rej odmerena u opisivanju i dočaravanju situacija, likova, prostora i sl. Taman koliko treba ni previše ni premalo.
Verujem da će mnogi imati različite stavove po pitanju gospođice Patinjo. Bila ona loša ili ne, jedno imaju zajedničko gospođica Patinjo i gospođa Džulija( žena Alena), a to je da su obe prevarene i nemaju samopoštovanje prema sebi. Ovo je dragocena knjiga koju bi svaka devojka-žena od 18 do 100 godina trebalo da ima i čuva na posebnom mestu. Nećete uvek imati priliku da neko bude uz vas kad vam bude trebala majka, sestra ili drugarica, ali zato ova knjiga hoće. Ona je vodič kroz žensko srce.
“Knjige su hladni, ali pouzdani prijatelji”.
Socrat
Jelena Smuđa
