Bez tebe mi se ruke smrznu
i na suncu pada snijeg.
Bez tebe mi se misli pletu,
jedna o drugu
u besmislu.
Bez tebe ptica ne čujem zov.
Bez tebe nemam sebe
i gubim u hodu
tragove snova,
želja
i nadanja.
Bez tebe niko ne grli,
ne ljubi,
ne voli.
Bez tebe ne upoznajem,
skrivam se
i ne šapućem sve te bisere
i školjke o životu.
Bez tebe potpuna nisam
i jedini si čovjek
o čijem bivstvu ovisi moj postanak
i opstanak.
Bez tebe tvoja djevojčica
samo je trag u beskraju,
čekanja i zvanja tvog imena,
sa perom ispisanih
mojih puteva.
Bez tebe oče…
Šaljem ti tišinu,
ona će ti reći
sve što u redove neće stati.
Irena Kovačević
