Azra.
Predivna ruža bez bodljica.
Predivna svila, nežna na dodir.
Crnokosa, prelepog lica.
Ranjiva, jaka žena.
Pesnička duša.
Hemijska olovka na njenoj ruci.
Najlepši ukras, ispisane reči iz njene duše.
Azra, umetnička duša poezije.
Divnoća, prelepa žena.
Njeno srce je poput devojčice.
Njena duša je poput devojčice.
Ispisane reči u rokovniku.
Ispisane stranice, trag njene predivne duše.
Pesnička njena duša, kao predivan ukras.
Kao srebrni broš, stavljen na crnom kaputu.
Azra…
Taj predivan beo biser.
Koja hoda čaršijom, gledajući u golubove.
Ta pomalo ranjiva i slabašna umetnička duša.
Ona, koja ispiše deo sebe.
Ostavljajući svoj trag na papiru.
Sedela bi na klupi.
Gledala bi u to nebo bez oblaka.
Vetar bi joj pomerao njenu kosu.
Usput bi čitala, njene ispisane reči.
Azra…
Njeno predivno ime.
Ona je, kao predivan ukras.
Predivna žena, sa umetničkom dušom.
Kao beli golub, koji odleti na plavo nebo.
Ta beli galeb.
Azra…
Predivan ukras, predivna žena.
Koju krasi hemijska olovka na njenoj ruci.
Ostavljajući najlepši trag.
Njene ispisane pesme.
Njene ispisane reči…
Sandra Brankov
