Najlepši osmeh imaju tužni.
Oni što su noćima razgovarali sa svojim suzama,
oni što su skrivali bol u grudima
i učili sebe da stoje uspravno,
čak i kada se ceo svet ruši.
Njihov osmeh nije običan
to je tiha pobeda,
šapat duše koja kaže:
„Preživela sam.“
I dok se smeju,
njihove oči znaju sve oluje,
njihove ruke pamte sve borbe,
njihovo srce kuca jače jer je preživelo
sopstveni mrak.
Najlepši osmeh imaju tužni,
jer u njemu ima i tuge i snage,
i vere da se sutra isplati.
Kada se oni nasmeju
svet zastane i posluša.
Jer to nije samo osmeh,
to je svetlost koja je prešla kroz tamu.
Viktorija Stojovska
