Trebala bi biti najuzvišeniji oblik onoga što ispunjava naše srce.
Trebala bi davati razlog za život,
Trebala bi biti vrutak sreće što ponire iz dubine našeg bića, pročišćena, odvojena od troske postojanja, ljubav koja je održiva u nadi, voljna biti prisutna u svakom trenutku podržanom otkucajima, ljubav koja nije zapletena u sumnje i osude na lažima istkanoj stvarnosti…
Voljela bih da bude opipljivo stvarna, neodoljivo prisutna u svakom novom sutra.
Voljela bih da me grli i čvrsto drži kad sam na hridi sama i ranjiva.
Voljela bih da me brani od podivljalih valova…
Ali ljubav samo šuti i miruje, znam, eonska barijera je dijeli od tebe, ne da joj da uzraste.
Tara W.
