Slušaj, kako otkucavaju minuti.
Tvoji su, i moji, svačiji.
I sve negde žuri, a mi ne žurimo.
Pogledaj na dlanu mi istetovirano
ime ljubavi ono tvoje.
Ljubav je
istetovirala svako slovo.
Otvaraju se raskršća par i svako do tebe vodi.
Za rukav vuču prilike rugajući se što su prošle.
Cepaju naše slike sreće
kao da ih više neće ni biti.
Opraštam im,
osmehujem se dušom.
Čujem kako tiho šapuće vreme.
Ljubav je sva prisutnost srca,
zagrljaj vetra u kosi…
Diže nas, i spaja, obnavlja.
Slušaj…
Čuješ li mesečev glas, zvezdanu svetlost?Osećaš li dodir sunca na usnama, kapi kiše na licu.
Dozivam te bez reči i ti si uvek tu.
Gordana Trifunović
