Ponekad se pitam… pitanja koja me bole, jer drukčije ne mogu. Naučila sam mučiti sebe zbog svih pogrešnih koraka koje kroz život sam napravila… Nisam sretna zbog toga, ali to sam ja… savršeno nesavršena, puna mana i drukčija ne znam biti… Pišem dok mi srce i duša krvare, a kroz dan samo osmijeh mi krasi lice… Ne, ne kažem da nisam sretna, jer to bi bila laž… sretna sam… itekako… Imam i više nego što sam mogla sanjati u onom nekadašnjem stanju svog života… periodu… lošim vremenima… Odrasla sam i ponekad, priznajem, nesmotrena, ali sve je to čar života dok god imam snage za novi korak…
Martina Kopić
