Ne briši mi suze
što padaju tebi na dlanove.
Padoše kao posveta
od uzdaha otrgnuta.
Ne dodiruj obraze
medenim prstima.
Jer klize i lijepe se za stare nemire.
Ne ostavljaj svoje obrise
ni dokaze,
da, nekada,
uživao si tišinu u mojoj buci.
Da bio si kap vode na desnoj ruci.
Ne dodiruj usne,
usnama što na vino mirišu.
Ne krpaj čašu polomljenu.
Ne dozivaj pticu
kojoj zabranili su let.
Marijana Šimić
