Nisam mogla da odolim, a da ne uzmem knjigu iz biblioteke, prvo što sam pomislila autor “Parfema” i knjiga za decu sa ilustracijama, kako bi to izgledalo, a kada sam je pročitala shvatila sam da je odgovor na moje pitanje baš ovaj naslov.
Priču nas propoveda jedan dečak koji živi u malom nemačkom selu Donjem Jezeru, to je odmah blizu Gornjeg jezera,granica skoro i da ne postoji.
On želi da nam ispriča svoje vidjenje gospodina Zomera kroz godine, i njihove susrete, bilo da je gospodin Zomer znao za njih ili ne.
Šta je specifično kod ovog gospodina pitate se? – on pešači , bez prestanka…
Stalno, svaki dan, po ceo dan, on pešači.
Ne može ga sprečiti ni sunce, ni vetar,kiša, sneg, oluja…
U ruci ima štap, u rancu parče hleba,čuturu sa vodom,i kabanicu za slučaj da krene kiša.
Ono sto je nejasno stanovnicima ovih sela jeste razlog ovom pešačenju?
Da li gospodin Zomer ima klaustrofobiju i ne može mirno da sedi zatvoren u potkrovlju, ili ima problem sa živcima, pa ne može da bude na jednom mestu…
Dok nam priča o ovom gospodinu , naš pripovedač povremeno skrene i sa teme , opisujući neke dogadjaje iz njegovog života, od prve simpatije, do odlaska na časove klavira, učenja vožnje bicikla, do nekih malo mračnijih detalja, a osoba koja je uvek negde u pozadini dešavanja jeste baš gospodin Zomer.
Da li ćemo do kraja uspeti da saznamo ka čemu vodi to pešačenje?
Na trenutke komično, na trenutke nežno, zatim malo bola i tuge, protkano različitim emocijama, ova kratka priča zajedno sa sjajnim ilustracijama čini odlicnu kombinaciju za čitanje.
Jelena Smuđa
