Nastavljamo sa obrađivanjem teme.
Sledeći po redu je razlog pod brojem 2.
Zove se “Iz političkih razloga”.
Iz političkih razloga
izraz politika dolazi od grčke reči polis, politeia,poliktika,politike.
polis: grad-država, grad, predeo, skup građana koji obrazuju grad
politeia: država, ustav, politički režim, republika, državljanstvo
politika: neutralna množina od reči politikos, političke stvari, građanske stvari, sve što se odnosi na državu, ustav, politički režim, republiku, suverenitet.
politike tehne: političko umeće
Šta vam prvo padne pamet kad kažemo reč “politika”?
Verovatno glasanje, političari, izbori, propaganda i sl…
Međutim, mi ćemo ovde pričati o politici koja se nalazi u pisanoj reči, odnosno ljubavi prema pisanoj reči.
Sad dobro pratite tekst koji sledi, u pravu tu se krije ona razlika između teorije i prakse.
Politika u najširem smislu označava aktivnost kroz koju ljudi stvaraju, čuvaju, provode ili mijenjaju pravila po kojima žive. Kao takva označava prvenstveno društvenu aktivnost, koja je s jedne strane bitno vezana uz postojanje različitosti i konflikta, a s druge strane spremnosti na kompromis i konsenzus. Politika u pravilu nikada ne predstavlja ostvarenje, nego nastojanje da se ostvari razrešenje sukoba.
Iz ovog teksta možemo zaključiti šta politika treba da predstavlja, ali to nije baš tako u praksi. Kaže politika nastoji da se ostvari razrešenje sukoba. Mnogi bi želeli da je to tako, u praksi politika stvara razor i sukob među neistomišljenicima tj.u društvu. Kao dokaz je to što se politika meša u sve svere umetnosti, sporta, kulture i obrazovanja.
Kad je u pitanju književnost tu govorim da se pokušava manipulisati ljudima, decom i omladinom preko pisane reči, prema toj ljubavi koju većina ljudi gaji. Jedan od primera možda po meni čak i najbolji “Istorija”. Kako kroz knjige, tako iz kroz predavanje.
Želja da se utiče na mišljenje, ideje drugih ljudi za koju stranu da se opredele. Podela svetova.
U nastavku teksta pročitajte mišljenje autora “Dnevnik emocija”, takođe pisca knjige “Ničija” Bojana T. Bojović i pisca poezije za decu i odrasle Valentina Knežević.
Intervju
Ja:
Zašto si se odlučila za pisanje? Šta je za tebe znači pisanje?
Bojana:
“Pisanje je postalo neodvojiv deo mog života jer sam shvatila da su reči za mene poput mostova ka samoj sebi i drugima. Još od detinjstva, pisanje je bilo moj način da izrazim ono što osećam i mislim, bez obzira na to da li su to bili dnevnici, pesme ili priče.
Reči su me oslobađale. One su bile tajni prolaz ka svetu u mom umu i srcu. Kroz pisanje sam naučila da razumem sebe dublje, suočavam se sa svojim emocijama i pronalazim lepotu u svakodnevnim trenucima.
Pisanje mi daje osećaj svrhe. Kroz njega sam otkrila da reči imaju moć da dodirnu druge ljude, da ih inspirišu, zabave ili pomognu da se nose sa svojim izazovima. To je za mene jedan od najlepših aspekata pisanja – stvaranje veza sa drugima kroz zajednički jezik reči.
Pisanje je moj način da dam glas svojim unutrašnjim monolozima, da se povežem sa svetom oko sebe i da pokušam da ga razumem. To je moj izbor jer reči za mene nisu samo alat, već magično sredstvo koje obogaćuje i oslobađa moju dušu.”
Uvek govorim da reči leče a pisanje oslobadja, i trudim se da inspirišem i druge ljude i pokažem im značaj pisanja. Toliko rano su nas naučili da pišemo a niko nas nije naučio šta sve možemo postići sami za sebe pisanjem.”
Valentina:
“Želja za pisanjem javila se još u osnovnoj školi. Uvek sam rado pisala pismene sastave, a u slobodno vreme pisala sam pesme. Još pamtim svoju prvu “plavu” svesku sa pesmicama. Kako su godine prolazile, shvatila sam da je pisanje nešto što mi “ide od ruke”. Gajila sam potajno želju da ću nekad objaviti knjigu. Nisam imala preciznu sliku koji će biti žanr i o čemu ću pisati, ali sam maštala da ugledam svoju knjigu u knjižari. To se i desilo 2020. godine kada sam objavila prvu dečju knjigu i već naredne godine i drugu. Mislila sam da je to moj put. Međutim, shvatila sam da je pisanje deo mene i da mi je potrebno da se izrazim i o ozbiljnijim temama. Nakon pomenute dve dečje knjige, za manje od godinu dana napisala sam i objavila knjigu pesama i kratkih osvrta na teme svakodnevnice sa jakom psihološkom podlogom. Okarakterisala bih to kao terapeutsko pisanje. Iz knjiga mnogo učim, a pisanjem “čistim” dušu, mozak i srce. Balans pravim u pisanju za decu i za odrasle.”
“Objavljena moja treća dečja knjiga u kojoj sam se dosta posvetila emocionalnoj inteligenciji kroz naizgled jednostavne stihove.
Na kraju da sumiram zašto pišem: da bih izrazila sebe, da bih drugima pomogla i navela ih na razmišljanje ili izmamila osmeh na lice pa i poneku suzu, jer sve emocije su validne. Pišem, jer to sam JA.”
Hvalaa na iskrenom mišljenju i odvojenom vremenu.
Nastaviće se…
Jelena Smuđa
