Zagledana u očaravajuće plavetnilo što mami
zvukom svojih valova
uranjam u pjenu istkanu
od soli i plivam
prema ostrvu
neistraženih nada
dok toplina me njena
ušuškava u spokoj…
Gledam u horizont
što ocrtava ga sunce
i zamahujem snažnije
dok voda oko mene
komeša se i kao
da nježno unaprijed
odguruje me…
Zastajem na tren
i odmaram dušu
dok plavetnilo me grli
svom snagom
svoje ljubavi…
Martina Kopić
